лабијал (срлат. labiālis ‘уснени’ < лат. labium ‘усна’) глас који се артикулише учешћем усана; уснени глас, уснени сугласник. Термин л. односи се на класификацију сугласника на основу места изговора. Лабијални (уснени) сугласници деле се на билабијалне сугласнике, који се артикулишу учешћем обе усне и лабиоденталне, који се артикулишу учешћем горњих зуба и доње усне. У српском језику лабијални сугласници су: п, б, м, в, ф. Билабијални сугласници су п, б, м, а лабиодентални сугласници су в, ф. Према звучности, могу бити звучни (б, м, в) и безвучни (п, ф). На основу начина артикулације, могу бити експлозиви (п, б), фрикативи (ф), назали (м) и полувокали (в). Гласови б и п настају оралном артикулацијом, тако што фонациона струја у усној дупљи наилази на препреку која се нагло отклања (експлозиви). При томе меко непце и увула остају у горњем положају, при изговору гласа б гласне жице трепере, а при изговору гласа п не трепере. Глас м настаје назалном артикулацијом, тако што усне праве потпуну препреку која се нагло отклања, док један део фонационе струје пролази кроз уста, а други део кроз нос. Меко непце и увула су у доњем положају, а гласне жице трепере. Глас ф настаје оралном артикулацијом, тако што фонациона струја у усној дупљи наилази на теснац који праве горњи секутићи и доња усна, и превазилази га. При томе меко непце и увула остају у горњем положају, а при изговору гласа ф гласне жице не трепере. Лабијализација је процес настајања секундардне артикулације на уснама, што значи да се примарна артикулација одвија на неком другом органу, а секундардна настаје заокруживањем и истурањем усана. При класификацији вокала, такође, постоји подела на лабијализоване и нелабијализоване вокале, у зависности од положаја усана при њиховој артикулацији. У српском језику лабијализовани су вокали у, о. Исп. лабијал, лабиодентал, консонант, сугласник, експлозив, сонант.
Литература:
Милетић, Бранко, Основи фонетике српског језика, Београд: Знање, 1952.
Симић, Радоје, Бранислав Остојић, Основи фонологије српског књижевног језика, Београд: Универзитет, 1996.
Стевановић, Михаило, Савремени српскохрватски језик: (граматички системи и књижевнојезичка норма). 1. Увод. Фонетика. Морфологија, Београд: Научна књига, 1986.