пејоратив (нлат. peiorativus < клат. pēiōrātus ‘погоршан’ < лат. pēior ‘гори’; фр. péjoratif, енгл. pejorative) реч или израз који има погрдно, депрецијативно значење засновано на конотативној макрокомпоненти у семантичкој структури лексеме; лексичка јединица којом се реферише на нешто са негативном експресивно–емоционално–вредносном конотацијом, детериоратив. У србистичким појмовницима лингвистичких термина пејоративи се претежно третирају као творбено-семантичка категорија лексема, и то као суфиксалне изведенице субјективне оцене. Аутори сугеришу да је погрдно значење обично пратилац додавања пејоративних суфикса. Такав приступ лексичкој пејорацији дуго је био заступљен и у настави српског језика, у школским уџбенцима, у којима се пејоративи традиционално помињу скупа с аугментативима, односно, деминутивима и хипокористицима. Као примери пејоратива обично се наводе деривати добијени суфиксацијом семантички неутралних основа аугментативно-пејоративним наставцима (главурда, ручетина, волина, жентурина и сл.). Уколико су пејоративи резултат афиксације, најопродуктивнији у њиховој творби јесу аугментативни или деминутивни наставци (-ина/-чина, –етина, –урина; –ић/-чић, –ак, –ица), али и други експресивни наставци (-оња, –атор, –арош; –ара, –уша, –ура и др.). Новија истраживања пејоратива, заснована на лексичко-семантичкој и лингвокултуролошкој анализи лексема, показују да је погрдно значење јединица лексикона често производ семантичке деривације. Захваљујући деловању лексичких механизама полисемије (метафоре, метонимије, синегдохе), лексеме које су примарно семантички неутралне развијају погрдно секундарно значење (нпр. баба ʼплашљива особа, кукавица, плашљивацʼ, животиња ʼгруба, сурова, некултурна особаʼ, ругоба ʼружна особа, наказаʼ, пичка ʼмушка особа која се не одликује мужевношћу, слабић, млакоња, шоњаʼ). У таквим случајевима пејоратив постаје назив за једну од семантичких реализација у полисемантичкој структури дате лексеме. Исп. аугментатив, деминутив.
Литература:
Ахманова, О. С., Словарь лингвистических терминов, Москва: Издательство „Советская енциклопедияˮ, 1966.
Јовановић, Јована, Лексика погрдног значења у именовању човека у српском језику, необјављена докторска дисертација, Београд: Филолошки факултет, 2018.
Јовановић, Јована, „Пејоративи у номинацији човека у српском језикуˮ, Јужнословенски филолог, LXXVII/1 (2021), 127–161.
Клајн Иван, Милан Шипка, Велики речник страних речи и израза, Нови Сад: Прометеј, 2012.
Kristal, Dejvid, Kembrička enciklopedija jezika, Beograd: Nolit, 1987.
Ристић, Стана, Експресивна лексика у српском језику, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2004.
Телия, Вероника Николаевна, Коннотативный аспект семантики номинативных единиц. Москва: Наука, 1986.