предикатска реченица језичка јединица образована од глагола у личном глаголском облику, који има службу предиката. У традиционалној граматичкој литератури се за предикатску реченицу користе термини реченица у ужем смислу и клауза, док се у новијој литератури уместо термина предикатска реченица, могу срести и термини граматичка реченица и предикативна јединица како би се направила јасна разлика између граматичке, тј. предикатске реченице и комуникативне реченице. Реченица као граматичка јединица одређује се преко свог јединог нужног конституента, а то је предикат. Свака граматичка (= предикатска) реченица употребљена у комуникацији јесте и комуникативна реченица. Али свака комуникативна реченица није обавезно и п. р., јер свака комуникативна реченица не мора имати предикат (нпр. Пожар!). Предикатске реченице се према структурно-граматичком критеријуму деле на независне и зависне. Независне предикатске реченице могу да стоје самостално, тј. њима се изражава завршена мисао. Зависне предикатске реченице су оне реченице које не могу да стоје самостално, тј. њима се не изражава целовита порука. Исп. предикат, исказ, клауза, комуникативна реченица, независна предикатска реченица, зависна предикатска реченица.
Литература
Ковачевић, Милош, „О односу реченице и исказа“, Научни састанак слависта у Вукове дане, 48/5, Београд: Филолошки факултет, 2018, 63-70.
Симић, Радоје, Основи синтаксе српског језика, Београд – Никшић: Филолошки факултет, Научно друштво за неговање и проучавање српског језика – Јасен, 2000.
Стевановић, Михаило, Савремени српскохрватски језик: (граматички системи и књижевнојезичка норма) II. Синтакса, Београд: Научна књига, 1974.
Mrazović, Pavica, Zora Vukadinović, Gramatika srpskohrvatskog jezika za strance, Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Novi Sad: Dobra vest, 1990.