референцијална функција језика денотативна, когнитивна функција језика; функција језика усмерена на предмет поруке, која изражава однос између поруке и референта. То је најчешћа функција језика сваког језичког израза. Служи преношењу поруке, објективне, тачне информације. Одликују је неутрална језичка средства, објективност, одсуство емоционално-експресивних језичких средстава, форме трећег лица, безличне и пасивне конструкције. Примарно референцијалну функцију, на пример, имају реченице: Нобелову награду за књижевност 1961. године добио је Иво Андрић и Београд, главни град Србије, лежи на ушћу Саве у Дунав. Доминантна је у свакодневном говору, у информативним новинарским жанровима (вест, извештај), у науци итд. Исп. функција језика, експресивна (емотивна) функција језика, конативна (апелативна) функција језика, фатичка функција језика, метајезичка функција језика, естетска (поетска) функција језика, магијска функција језика, лудичка функција језика.
Литература:
Jakobson, Roman, Lingvistika i poetika, Beograd: Nolit, 1966.
Katnić Bakaršić, Marina, Lingvistička stilistika, Sarajevo: Naučna i univerzitetska knjiga, 1999.
Петковић, Новица, Чему служи стилистика, у: Публицистичка стилистика, Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства, 2003, 5–42.