лудичка функција језика функција игре језиком, поигравања језиком. Јавља се у многим жанровима: бројалицама, загонеткама, ребусима, енигматици, стриповима, рекламама, серијама, филмовима, свакодневном говору, књижевности. Типичан пример јесу укрштенице, анаграми, акростихови (прва слова стихова која, када се прочитају у следу, формирају реч или групу речи), палиндром – речи и реченице које се исто читају и слева и здесна (исп. Ана воли Милована, А мене ни догодине нема, Сир има мирис). Може се испољити и писмено и усмено. На лудичкој функцији заснива се често језички хумор, на пример у комедијама, ситкомима, филмовима, књижевним делима, а путем хомонимије, полисемије, паронимије (парономазије) итд. На фигуративном плану, ова се функција испољава као каламбур. Сматра се и делом естетске (поетске) функције. Исп. функција језика, референцијална функција језика, експресивна (емотивна) функција језика, конативна (апелативна) функција језика, фатичка функција језика, метајезичка функција језика, естетска функција језика, магијска функција језика.
Литература:
Jakobson, Roman, Lingvistika i poetika, Beograd: Nolit, 1966.
Katnić Bakaršić, Marina, Lingvistička stilistika, Sarajevo: Naučna i univerzitetska knjiga, 1999.
Петковић, Новица, Чему служи стилистика, у: Публицистичка стилистика, Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства, 2003, 5–42.