фатичка функција језика

фатичка функција језика функција језика усмерена на контакт, тј. канал путем кога се остварује комуникација. Служи успостављању, продужавању и обустављању комуникације, те проверавању канала (исп. Да ли ме слушаш?, Чујеш ли ме?, Хало). У фатичку комуникацију спадају и свакодневни разговори о општим темама, као што су временске прилике и сл., куртоазна питања попут Како си?, Шта радиш?, Шта има? и одговори попут Ево, добро је, Није лоше, Ето, ради се, Гура се, Како мора… у кратком или случајном сусрету познаника, у ком се не очекује опширнији одговор. Нарушавање такве функције може изазвати негодовање или имати комичан ефекат – рецимо, у књижевном делу (Катнић-Бакаршић 1999). С тим у вези, Н. Петковић (2003) помиње да је неким српским приповедачима, попут Јанка Веселиновића и Светозара Ћоровића замерано што њихови ликове говоре само да би говорили – иако ту превагу каткад преузима ова функција језика, којом се проверава и одржава међуљудски однос. Ако изостане очекивана формула поздрава при сусрету или опраштању, то може указивати на саговорникову промену расположења, љутњу, бес, и сл. Такође, изостанак очекиване формуле ословљавања у пословној, академској и др. преписци може изазвати негодовање (исп. Ја не одговарам на мејлове у којима ми се на почетку и не обрате са Поштована…“). Ова функција је доминантна у обредним церемонијама, свечаностима, породичним, љубавним и др. разговорима, тј. разговорима који су увек исти, који се понављају, који служе одржавању контакта. Ова функција добила је и конструктивну књижевну улогу (Петковић 2003) у кратком роману Људи говоре Растка Петровића:

– Добро вече!                                – Добро вече!

– Добро вече!                                – Добро вече, господине!

– Како иде?                                  – Ради се.

– Иде, иде!                                   – Помало се ради.

Исп. функција језика, референцијална функција језика, експресивна (емотивна) функција језика, конативна (апелативна) функција језика, метајезичка функција језика, естетска (поетска) функција језика, магијска функција језика, лудичка функција језика.

Литература:
Jakobson, Roman, Lingvistika i poetika, Beograd: Nolit, 1966.
Katnić Bakaršić, Marina, Lingvistička stilistika, Sarajevo: Naučna i univerzitetska knjiga, 1999.
Петковић, Новица, Чему служи стилистика, у: Публицистичка стилистика, Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства, 2003, 5–42.