синкретизам (грч. συγκρητισμός [sunkrētismós] ‘спајање, савез’; фр. syncrétisme, енгл. syncretism) појава у којој један граматички облик прима на себе више функција; употреба једног граматичког облика за вршење функције неког другог облика; спајање различитих падежа у један једини падеж. Термин потиче најпре из историјске лингвистике, где је означавао стапање појединих облика после губитка флексије. Данас се термин с. често употребљава за једнакост облика за различита падежна и друга значења. У науци о језику падежни синкретизам често се назива и падежном хомонимијом. Разликују се два типа: општи падежни синкретизам и појединачни падежни синкретизам. Општи падежни синкретизам представљала би једнакост датива и локатива у једнини (нпр. дат. Путујемо ка Београду; лок. Живимо у Београду), као и датива, инструментала и локатива у множини (нпр. дат. Приближавамо се селима; инс. Шетамо селима; лок. Причамо о селима). Појединачни падежни синкретизам односи се само на поједине именице, као што је случај са именицама мушког рода I врсте (код којих постоји једнакост генитива и акузатива једнине код категорије живо, нпр. ген. Бојим се пса : аку. Волим пса, односно номинатива и акузатива једнине код категорије неживо, нпр. ном. Овај телефон је скуп : аку. Купио сам овај телефон) или именица средњег рода, које све, без изузетка, имају синкретичне номинатив, акузатив, и вокатив у једнини (нпр. Море је лепо; Посматрамо лепо море; Море наше, лепо ли си!) и у множини (нпр. Мора су велика; Волим топла мора; Плава мора, лепа ли сте!). Ипак, иако су наставци свих наведених падежа једнаки, овде није реч о једном падежу већ о више њих, с обзиром на то да су им функције и значења различити, а често су присутне и прозодијске разлике које се јављају у парадигми појединих именица. Исп. падеж.
Литература:
Ајџановић, Милан, Стандардни српски језик 2: морфологија, Нови Сад: Филозофски факултет, 2022.