вулгаризам (лат. vulgāris < vulgus ‘народ, светина, маса (људи, животиња)’) непристојна, проста, скаредна реч, израз или конструкција, чија се употреба у језику сматра непримереном, неадекватном са аспекта општеважећих друштвених и културних норми. Вулгаризми представљају засебан лексички слој, субординисану категорију у односу на експресивне лексеме и одлика су превасходно нижег регистра – разговорног језика и стила, где се обично јављају као вербална манифестација негативних или позитивних емоција говорника. Премда се у литератури може срести социолошко тумачење по коме је употреба вулгаризама махом карактеристична за припаднике група на маргинама друштва, и то мушкарце, у савременом добу и ери модерних технологија, масовне комуникације и медија – појава в. је све учесталија, без обзира на пол, старосну границу или класну припадност. Поједини аутори сматрају термин опсцена лексема прикладнијим, објашњавајући да се в. може односити на врло широку категорију супстандардне лексике која сведочи о нижем културном статусу особе која је користи. У ширем смислу, дакле, вулгаризмом се сматра свака „ружнаˮ реч, како на семантичком плану, у домену лексичког значења (денотације и конотације), тако и на плану форме – сваки супстандардни, морфолошки извитоперен облик речи. Исп. функционално раслојавање, лексика, лексема, језичка култура.
Литература:
Клајн, Иван, Милан Шипка, Велики речник страних речи и израза, Нови Сад: Прометеј 2012.
Спасојевић, Марина, Драгана Цвијовић, „Употреба квалификатора вулг. у дескриптивним речницима српскога језика”, у: Жоржета Чолакова (ур.), Пайсиева четения, Научни трудове, том 48, кн. 1, сб. А, Филология, 2010, Пловдивски универзитет „Паисий хилендарски”, Филологически факултет, Пловдив, 2011, 553–562.
Цвијовић, Драгана, „О вулгаризмима у Речнику српскохрватскога књижевног језика Матице српскеˮ, у: Senahid Halilović (ур.), Bosanskohercegovački slavistički kongres, Zbornik radova (knjiga 1), Sarajevo: Slavistički komitet, 2012, 309–317.
Шипка, Данко, Опсцене речи у српском језику, Београд– Нови Сад: ЦПЛ – Прометеј, 1999.
Шипка, Данко, Речник опсцених речи, Нови Сад: Прометеј, 2011.