графодериват хибридна изведеница, најчешће (али не нужно) српскоенглеског порекла, настала комбинацијом различитих интерпункцијских знакова и/или поигравањем са правописним и језичким правилима
Category: Дериватологија
девербатив (од де- < лат. dē- ‘од’ + лат. verbum ‘реч, глагол’; енгл. deverbative, нем. Deverbativ) дериват мотивисан глаголом; понегде и поствербал.
деноминал (од де- < лат. dē- ‘од’ + лат. nōminālis < nōmen ‘име’; енгл. denominal) дериват мотивисан именицом; десупстантив.
дериват (лат. dērīvātus партицип перфекта пасива глагола dērīvō 1. sg., dērīvāre ‘одвести, водити’) в. изведеница.
дериватологија (од дериват < лат. dērīvātus партицип перфекта пасива глагола dērīvō 1. sg., dērīvāre ‘одвести, водити’ + -логија < грч. -λογία [-logía] ‘знање’, λόγος [logós] ‘реч’) лингвистичка дисциплина чији је предмет творба речи, наука о грађењу речи, наука о творби речи.
деривација (лат. dērīvātiō ‘одвођење’ < dērīvō 1. sg., dērīvāre ‘одвести, водити’) 1. у ужем значењу творбени начин којим се граде речи додавањем суфикса на творбену основу; суфиксација, извођење.
десупстантив (од де- < лат. dē- ‘од’ + лат. substantīvus ‘основни, суштински’) дериват мотивисан именицом; деноминал.
изведеница 1. реч добијена као резултат деривације, изведена реч, дериват.
извођење в. деривација 1.
интерфикс (од лат. inter + fixus партицип перфекта пасива глагола fīgō 1. sg., fīgere ‘причврстити, прикачити,утиснути’; енгл. interfix) несамостална творбена морфема без значења, али са фунцкијом повезивања