инфикс (лат. īnfīxus партицип перфекта пасива глагола īnfīgō 1. sg., īnfīgere ‘забити, учврстити’; енгл. infix) у творби речи: исто што и спојни вокал
Category: Дериватологија
комбинована творба творбени начин који подразумева комбинацију два различита творбена начина
композит (лат. compositum < compositus ‘састављен, сложен’; енгл. compositum) в. сложеница.
композиција (лат. compositiō ‘спој’; фр. composition, енгл. composition) начин творбе сложеница (композита); слагање.
конверзија (лат. conversiō ‘окретање, промена’, фр. conversion, енгл. conversion) један од начина творбе речи, који представља прелазак једне врсте речи у другу без икаквог мењања облика речи, тј. без додавања творбених елемената.
конјукционализација (од конјункција < лат. coniūnctiō ‘везник’) посебан вид конверзије при којем настаје везник.
корен (псл. *korenь) најмања језичка јединица која је носилац основног лексичког значења и заједничка је свим сродним речима из исте породице речи и не може се разлагати.
морфема (грч. μορφή [morphḗ] ‘облик’, фр. morphème) најмања језичка јединица која носи неко значење (граматичко, творбено или лексичко).
мотивација (фр. motivation, енгл. motivation) категорија којом се показује формална и семантичка условљеност једне речи наспрам друге; један је од кључних критеријума у творби речи на основу којег се одређује да ли су неке речи настале од других речи или нису.
мотивациона основа општи заједнички део мотивисане речи са мотивационом речју, неформантни део