мотивисана реч реч која је у процесу творбе настала од неке друге речи;
Category: Дериватологија
мотивна реч полазна реч у творбеном процесу, реч-мотиватор, од које је настала друга реч, основинска реч;
моција (лат. mōtiō ‘кретање’, фр. motion, енгл. motion) карактеристика речи којом се у језику означава граматичка категорија рода занована на разлици међу половима.
номинација (лат. nōminātiō ‘именовање’, фр. nomination, енгл. nomination) 1. стварање назива у језику у смислу комплетног инвентара могућности.
нулти суфикс гласовно неизражена творбена морфема. На пример, у процесу регресивне деривације н. с. даје девербативе
основа (граматичка, творбена) 1. граматичка основа је део речи који се у промени (деклинацији или конјугацији) не мења.
основинска реч реч која се са новонасталом речју налази у недосмисленој формално-семантичкој вези.
породица речи скуп сродних речи, које потичу од истог корена. Породицу речи могу чинити, са творбеног становишта, речи истог корена које су међусобно повезане живим творбеним везама.
препозиционализација (од препозиција < лат. praepositiō ‘стављање напред’) посебан вид конверзије која резултира предлогом; попредложење.
префикс (лат. praefīxus партицип перфекта пасива глагола praefīgō 1. sg., praefīgere ‘спреда набости, утакнути’; фр. préfix, енгл. prefix) творбене морфеме које долазе пре творбене основе током творбеног начина који се назива префиксација; старији назив: предметак.