адвербијализација (од адвербијал < лат. adverbialis ‘прилошки’ < adverbium ‘прилог’) посебан вид конверзије при којој настаје прилог; адвербизација, поприложење. Уп. конверзија.
Category: Дериватологија
адјективизација (од адјектив < лат. adjectīvus ‘додан, приложен’) 1. настанак придева од творбене основе неке друге врсте речи
апелативизација (од апелатив < лат. appellātīvus ‘који припада врсти’) прелазак властитих именица (епонима) у заједничке именице, апелативе
афикс (лат. affixus партицип перфекта пасива глагола affīgō 1. sg., affīgere ‘приковати, причврстити’) 1. у ширем смислу најмања несамостална језичка јединица која је носилац граматичког или творбеног значења;
афиксација (од афикс < лат. affixus партицип перфекта пасива глагола affīgō 1. sg., affīgere ‘приковати, причврстити’) образовање нових речи помоћу афикса
бленд(а) (енгл. blend) реч која се добија као резултат блендирања (сливања); сливеница.
блендирање (од бленд < енгл. blend) творбени начин који се заснива на мешању, укрштању или сливању основа
везана основа несамостална морфема која има лексичко значење и део је творбеног састава речи
грађење речи в. творба речи.
графиксација посебан тип блендирања; начин творбе током ког се добијају графодеривати.