композиција (лат. compositiō ‘спој’; фр. composition, енгл. composition) начин творбе сложеница (композита); слагање. Разликују се два типа: срастање најчешће двеју (али понекад и више) посебних речи, односно творбених основа у једну реч (висококало̀ричан, о̏пште̄по̏зна̄т, ро̏ђенда̄н) и слагање са спојним вокалом (југоѝсток, пољопри̏вреда, земљо̀ра̄днӣк, верона̀ука, дво̀бро̄ј), при чему се спојни вокал користи као спона између двеју творбених основа. Као недвосмислени спојни вокали у србистичкој литератури наводе се -о- (најчешћи спојни вока) и -е-, док се полемике воде у погледу осталих вокала (-и– [нпр. свр̏сисходан], –у– [нпр. хиљадуго̀дишњи]). Проблематичне примере за анализу представљају они код којих је тешко разликовати спојни вокал од творбене основе прве речи, те се, примера ради, у литератури наводи пример ма̏лобро̄јан као сложеница добијена слагањем са спојним вокалом будући да су мотивне речи придев ма̑лӣ и именица бро̑ј (синтагма ма̑лӣ бро̑ј). Исп. спојни вокал, срастање, сраслица, извођење.