комбинована творба творбени начин који подразумева комбинацију два различита творбена начина. Разликују се три типа: (1) префиксално-суфиксална творба, при којој се на творбену основу додају префикс и суфикс (неодо̀љив, по̀дбрадак, за̀листак); (2) сложено-суфиксална творба, при којој се процес композиције (слагања) одвија са суфиксацијом (извођењем) (сладоку́сац, главоно́жац, бѝљојед, риђо̀брад, на̏фтово̄д, ру̏копӣс, зе̏мљотре̄с) (3) префиксално-сложена творба, при којој се процес композиције одвија са префиксацијом (омалова́жити, одуговла́чити). Префиксално-суфиксална творба подразумева образац префикс+основа+суфикс, уз следеће услове: 1. делови сложенице префикс+основа (*неодољ- из неодо̀љив) и основа+суфикс (*одољив) не јављају се самостално у језику као посебне речи, тј. немотивисане су; 2. нова реч разликује се према мотивној речи по одсуству суфикса и префикса, али су у непосредној мотивационој вези (одо̀лети према неодо̀љив); 3. сложеност односа између комбиноване творбе с једне стране и других творбених начина с друге најбоље је демонстирати на примерима сложеница чији је други део изведен. У литератури се поставља питање да ли су речи попут прѝземан, бе̏стӣдан и сл. настале префиксално-суфиксалном творбом или суфиксацијом. Овакво питање долази под утицајем руске литературе, а има упориште у мотивним предлошко-падежним конструкцијама које се очитавају у творбеном значењу: прѝземан ’који је при земљи’; бе̏стӣдан ’који је без стида’, те се при(-) и без(–) посматрају као окамењени предлози, а не као префикси. У српској литератури ово су понегде и деривати мотивисани предлошко-падежним конструкцијама. Недвосмислени примери сложеница добијених слагањем јесу па̏робро̄д, романопи́сац, бродо̀власнӣк, глу̏воне̄м (и сраслице Бео̀град, ста̀рма̄лӣ, бубама́ра), али се недоумице у погледу типа творбе јављају код примера дво̀спратница (да ли је у питању суфиксална творба према придеву дво̀спратнӣ или пак сложено-суфиксална творба према мотивним речима два̑ и спра̏т?), главо̀боља (да ли је у питању слагање са спојним вокалом глав-о-боља или пак из синхроне перспективе бо̏ља третирати као изведеницу према бо̑л?). Исп. сложеница, композиција, извођење, префикс, суфикс, мотивација.
Литература:
Радовић Тешић, Милица, Именице с префиксима у српском језику, Библиотека Јужнословенског филолога, књ. 20, Београд: Институт за српски језик, 2002.
Ћорић, Божо, Творба именица у српском језику (одабране теме), Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије, 2008.
Лепојевић, Јелена, „Префиксално-суфиксална творба на материјалу руског и српског језикаˮ, Језик и књижевност у контакту и дисконтакту, Ниш, 2015, 43−56.
Ђуровић, Сања, „Основни појмови морфематике српског језикаˮ, у: Предраг Пипер и Владан Јовановић (ур.), Словенска терминологија данас, Београд: Српска академија наука и уметности и Институт за српски језик САНУ, 2017.