усвајање језика процес усвајања система правила који лежи у основи свих исказа могућих у датом језику тј. његове имплицитне граматике
Category: Општи лингвистички појмови
филологија (filos + logos) у ширем и старијем смислу представља науком која се бави историјски усмереним проучавањем језика, усмене и писане књижевности и духовне културе појединих народа.
фонетика (грч. φωνητικός [phōnētikós] ‘гласовни’, фр. phonétique) део науке о језику који се бави проучавањем гласова. Предмет изучавања фонетике јесу гласовне јединице – глас, гласовни системи и гласовне промене, као и прозодијске јединице – акценат и интонација.
фонологија (од фоно- < грч. φωνή [phōnḗ] ‘звук, глас’ + -логија < грч. -λογία [-logía] ‘знање’, λόγος [logós] ‘реч’; фр. phonologie, енгл. phonology) део науке о језику који се бави изучавањем фонема, јединица језичког система која обележава разлику у значењу.
форензичка лингвистика (форензичка < лат. forēnsis ‘пред форумом’ + лингвистика) интердисциплинарна научна дисциплина која представља спој лингвистике и форензике, те се сматра граном примењене лингвистике.