абецеда 1. утврђени инвентар и редослед слова латинице. Назив абецеда настао је творбеним спајањем назива прва четири латинска слова (а-бе-це-де, тј. A, B, C, D), уз морфолошку адаптацију (финално -е замењено је наставком -a).
Category: Општи лингвистички појмови
акустичка фонетика грана фонетике која проучава физичка својства гласова; физичка фонетика. Фонетика се дели на три главне гране: акустичку фонетику, која проучава физичка својства гласова, артикулациону фонетику, која проучава физиолошка својства гласова и артикулацију говора, и аудитивну фонетику, која проучава перцепцију гласова.
акценат (лат. аccentus ‘акценат, интонација’, фр. accent, нем. Akzent) 1. фонетско средство којим се издвајају поједини сегменти говора, које се састоји од трију елемената: јачине (интензитета), висине (тона или интонације) и дужине (квантитета).
акцентологија (од акценат + логија < грч. λογία [-logía] ‘знање’, λόγος [logós] ‘реч’) наука о акцентима; лингвистичка дисциплина која се бави проучавањем акцената, њиховог система, стања, развоја и функционисања у оквиру једног језика или говора.
алфабет (од грч. ἄλφα [álpha] + βῆτα [bêta] два прва слова грчке азбуке) 1. утврђен инвентар и редослед слова у грчкој азбуци, грчка азбука. Назив је настао спајањем имена првог и другог словног знака, алфа и бета. Има 24 слова, 17 консонантских и 7 вокалских.
аналогија (грч. ἁναλογία ‘сразмера, однос, пропорција, симетрија’) 1. процес стварања нових језичких (граматичких) облика или промене постојећих преобликовањем и уподобљавањем према другим облицима који су им слични.
антрополошка лингвистика (антропо‑ < грч. ἄνθρωπος ‘човек’ + лингвистика) грана лингвистике са интердисциплинарним приступом у проучавању односа између језика, културе и друштва.
антропоцентризам (< грч. ánthropos човек, лат. centrum средиште, средишња тачка (као други део речи значи усмереност према средишту) тумачење и описивање лингвистичких чињеница – одређених аспеката језичког и граматичког система, као и језичке слике света, те лексике одређеног језика – према критеријумима по којима је човек са својим потребама центар сваке комуникативне ситуације, средиште према коме се усмерава и усклађује развој језика на свим нивоима.
ареална лингвистика лингвистичка дисциплина у оквиру које се истражује територијални распоред језичких појава; проучава утицај фактора простора на еволуцију језика.
артикулација (лат. articulatio) низ покрета говорних органа који својим деловањем утичу на кретање ваздушне струје и настајање гласа.