артикулациона фонетика грана фонетике која се бави функцијом говорних органа у процесу формирања гласова. Фонетика се дели на три главне гране: акустичку фонетику, која проучава физичка својства гласова, а. ф., која проучава физиолошка својства гласова и артикулацију говора, и аудитивну фонетику, која проучава перцепцију гласова.
Category: Општи лингвистички појмови
аспирација (лат. aspiratio) кратак чујни издах који се може јавити уз артикулацију појединих гласова.
аудитивна фонетика грана фонетике која проучава перцепцију гласова, посредством уха, слушног нерва и мозга.
аутоматско превођење 1. део рачунарске лингвистике који истражује употребу компјутерског софтвера за превођење текста или говора са једног природног језика на други, машинско превођење.
балканологија комплекс друштвено‑хуманистичких наукâ које се баве проучавањем Балкана, балканских језика и књижевности, историје материјалне и духовне културе древних и савремених балканских народа, њихових узајамних досадашњих веза, њихове политичке и економске историје и међусобне сарадње на различитим пољима.
биолингвистика (био- < грч. bios ‘живот’ + лингвистика) високоинтердисциплинарна грана лингвистике која проучава односе између језика и мозга (ума).
бирократизација језика појава која се заснива на аутоматском преношењу и ширењу особености административног стила на остале стилове, подстилове и жанрове стандардног језика.
бирократски језик 1. језик који се употребљава у (државној) администрацији, језик службених докумената;
вербална комуникација општење речима, давање и примање информација помоћу језика, комуницирање употребом језичких знакова (гласова и слова).
вештачки језик помоћни језик који настаје као конструкт поједин(а)ца и намењен је међународној комуникацији, тј. општењу између представника различитих језика (нпр. есперанто).