Фразеолошки речник лексикографско дело у којем се систематизују и дефинишу јединице фразеолошког фонда једног или више језика. У општој типологији речника фразеолошки речници спадају у посебне (специјалне) речнике, а могу бити једнојезични, двојезични или вишејезични.
Према критеријуму обухвата фразеолошке грађе, разликују се фразеолошки речници усмерени на фразеолошки фонд у целини, који теже да што потпуније представе фразеологију једног језика (ужу и ширу) и фразеолошки речници који врше избор из фразеолошког фонда по неком критеријуму (могу бити у питању фразеолошки речници одређеног дијалекта, фразеолошки речници књижевног језика, потом речници фразеологије одређених писаца, речници жаргонске фразеологије и др.). У зависности од изабраног корпуса, разликују се и речници фразеолошких синонима, речници фразеолошких поређења, аксиолошки фразеолошки речници и др. Према начину представљања фразеолошког материјала, као посебна група издвајају се идеографски фразеолошки речници у којима се грађа распоређује према тематско-семантичким пољима (нпр. двојезични Руско-български тематичен речник на фразеологизмите из 1994. г.).
Садржај и структурни модел фразеолошког речника условљен је типом речника, обимом и наменом. Речнички чланак фразеолошког речника, по правилу, има следеће компоненте: канонски (основни) облик фразеологизма (уз навођење варијантних форми), значење фразеологизма изражено у форми одговарајуће лексикографске дефиниције, стилистички квалификатори, илустративни примери употребе. У фразеолошким речницима, у зависности од типа, могу се налази и различите факултативне компоненте: информације о синтаксичко-семантичком окружењу фразеологизма, фразеолошки синоними, фразеолошки анонтоними, карактеристике употребе фразеологизма на прагматичком плану, разноврсни допунски коментари (везани за развој фразеолошке семантике, порекло фразеологизма и др.).
Овако комплетирани речнички чланци повећавају употребну вредност фразеолошког речника омогућујући корисницима боље разумевање сложене структуре фразеолошког значења и адекватнију употребу фразеологизама у говорној пракси.
Велики опус српске фразеолошког и паремиолошког материјала забележен је у зборницима пословица Ј. Мушкатировића (Причте илити по простому пословице, тјемже сентенције илити рјеченија), Ђ. Даничића (Poslovice) и В. Караџића (Србске народне пословице и друге различне као оне у обичај узете ријечи). У овим збиркама забележене су различите фразеолошке форме, међу којима има доста и јединица из фразеологије у ужем смислу.
Први једнојезични фразеолошки речник заснован на заснован на заједничком српском и хрватском корпусу јесте Frazeološki rječnik hrvatskoga ili srpskog jezika Ј. Матешића. Фразеологизми су у овом речнику распоређени на основу формалног критеријума, по којем се фразеологизми наводе према кључним речима из њихове структуре. Кључне речи се налазе у абецедном поретку. Посматрано са техничке стране, употребну вредност овог речника повећава чињеница да се сваки фразеологизам наводи онолико пута колико чланова садржи. С овим у вези је податак да је у речнику регистровано око чак 30.000 фразеолошких јединица, од којих је 12.000 обрађено.
Савремену фразеографску делатност илуструју два речника Ђорђа Оташевића – Мали српски фразеолошки речник из 2007. године и Фразеолошки речник српског језика из 2012. године. Другопоменути речник своју вредност најпре употпуњује чињеницом да је у питању први једнојезични речник фразеологизама искључиво српског језика. Речник доноси око 25.000 фразеолошких јединица, првенствено из савременог српског стандардног језика, али се у њему налазе и одређени покрајински фразеологизми будући да су потврђени у значајним делима српске књижевности (нпр. женити ђавола покр. ʼрадити нешто веома лоше, изазивати смутњу међу људимаʼ).
Објављено је и неколико дијалекатских речника посвећених искључиво (или претежно) фразеолошком богатству одређеног краја: Фразеологија омаловажавања у пиротском говору Д. Златковића, Фразеологија страха и наде у пиротском говору Драгољуба Златковића, Из лексике и фразеологије ʼдруштвених игараʼ Врачана Б. Марковића.
Од великог значаја за преводилачку делатност и контрастивна фразеолошка изучавања јесу двојезични и вишејезични преводни фразеолошки речници. Неки од њих су следећи: Srpskohrvatsko–mađarski frazeološki rečnik Ј. Кашићa и коаутора, Nemačko-srpskohrvatski frazeološki rečnik (P. Mrazović, R. Primorac), Englesko–srpski frazeološki rečnik Б. Милисављевића, Енглеско-српски фразеолошки речник и Srpsko–engleski frazeološki rečnik Ж. Ковачевића, Српско-француски речник идиома и изрека Бошка Милисављевића, Српскохрватски-руски фразеолошки речник Олге Трофимкине (Сербохорватско-русский фразеологический словарь), Frazeološki nemačko–srpski rečnik Н. Крњаић Цекић, Rečni fraza i opštih izraza srpsko–italijanski М. Г. Стојановића, Грчко-српски речник идиома П. Мутавџића и др. Постоји и вишејезични Фразеолошки српско-италијанско-француски речник Бранка Головића.
Литература:
Вуловић и Миланов 2018: Наташа Вуловић, „Фразеолошки речнициˮ, Српска лексикографија од Вука до данас, Београд: Српска академија наука и уметности, Савез славистичких друштава Србије, 203‒216.
Штрбац 2021: Гордана Штрбац, „Нови тип фразеолошког речника српског језикаˮ, Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема, зборник радова (ур. С. Ристић, И. Лазић Коњик, Н. Ивановић), Београд: Институт за српски језик САНУ, 353–371.