Поредбени фразеологизам релативно устаљени вишелексемни спој, с различитим степеном идиоматичности и експресивности, чије се значење формира на основу поређења и који се у говору репродукују као готова језичка јединица, посведочена у одређеном језичком колективу (нпр. гладан као вук; сиромашан као црквени миш).
У литертури се срећу различити термини за овај тип фразеолошких јединица: компаративни фразеологизам, поредбена фразема, устаљено поређење и др.
Специфичност поредбених фразеологизама јесте њихова тематско-рематска структура. У структури се најчешће налазе три члана: а) основа поређења (у латинској терминологији: tertium comparationis:), б) поредбени део (у латинској терминологији: comparatum), в) везник као (у неким случајевима, посебно код фразеологизама дијалекатског порекла, налазе се везници попут, кано, како), који повезује основу поређења са поредбеним делом. У литератури се основа поређења назива још и леви део, базни део, тема, тематски део, референт, док се за поредбени део користе називи десни део, компаративни део, рема, еталон. У неким случајевима основа поређења није експлицирана, већ се изводи на основу контекста, па се поредбени фразеологизам састоји само од два члана: везника као и поредбеног дела: као бог и шеширџија; као од брега (брда) одваљен; као гром из ведра неба; као бела лала.
Нема свака поредбена контрукција статус фразеологизма. У основи нефразеолошких поређења јесте симетрично упоређивање најчешће истородних појмова (предмет с предметом, човек с човеком, животиња с животињом и др.): нпр. Петар је висок као његов отац; Маријина торба је велика као Ањина. С друге стране, поредбени фразеологизми базирају се на асиметричном поређењу (нпр. Марко пуши као Турчин; Он је лукав као лисица → * Турчин пуши као Марко; * Лисица је лукава као он) и одликују се конвенционалношћу и експресивношћу.
Према Д. Мршевић-Радовић (1989: 42–43), велики број компонентних поредбених фразеологизама припада типу код којег се један појам упоређује с другим појмом (стварним или замишљеним) чије је лексичко значење сужено на одређену доминатну карактеристику (изражену у великој мери, реалну и општепознату или традиционално приписану од стране говорника датог језика): пушити као Турчин; живети као паша; леп као анђео; спор као пуж, пролетети као метак; радити као мрав; мршав као глиста; досадан као мува; глуп као ћурка. Значење ових фразеологизама може се парафразирати прилогом за начин (живети као паша = ʼлепо живетиʼ) или количину (пушити као Турчин = ʼмного пушитиʼ), у зависности од тога да ли је посреди квалификација или интензификација компоненте из основе поређења.
Други тип компонентних поредбених фразеологизама настаје семантичком транспозицијом нефразеолошког базног облика (метафором, метонимијом, иронијом, хиперболом и др.), на пример: ићи (ходати) као по јајима ʼићи (ходати) опрезно, полакоʼ; ићи као преко бундева ʼићи неспретно, нескладноʼ; јурити као без главе ʼјурити брзо и избезумљеноʼ; осећати се као риба на сувом ʼосећати се лошеʼ.
Мањи број поредбених фразеологизама настаје глобалном семантичком транспозицијом поредбене нефразеолошке синтагме. У глобалне поредбене фразеологизме спадају нпр., као гром из ведра неба ʼизненада, неочекиваноʼ; као <хладном> водом поливен ʼнепријатно изненађенʼ; имати образ као ђон ʼбити бестидан, не стидети се својих поступакаʼ; вадити (сипати) као из рукава ʼговорити с лакоћом, без застоја, течноʼ.
Поредбена фразеологија осликава поглед на свет одређеног језичког колектива и представља значајан корпус различитих лингвокултуролошких истраживања. Поједини поредбени фразеологизми могу бити национално-специфични, а да би се разумело њихово значење, треба познавати српску културу и историју, обичајну праксу припадника српског народна, национални менталитет, па и уже локалне догађаје (јак као Марко Краљевић; проћи (провести се) као Јанко на Косову; наметати се као сочиво на Божић; урадити као Наста ташке). С друге стране, поредбени фразеологизми могу бити преузети из светске књижевне баштине, на пример из Библије (директно или индиректно), грчке и римске митологије и др. (опрати руке као Пилат; стар као Метузалем, леп као Аполон (Адонис) итд.).
Литература:
Вуловић 2015: Наташа Вуловић, Српска фразеологија и религија, Београд: Институт за српски језик САНУ.
Гољак 2009: Светлана Голяк, „Устаљена поређења у српском и белоруском језику са аспекта идиоматичности”, Научни састанак слависта у Вукове дане, 38/1, Београд: Филолошки факултет, 211–220.
Марјановић 2014: Саша Марјановић, „Реч више о одликама поредбених фразема”, Филолошки преглед, XLI/2, 93–104.
Мршевић-Радовић 1987: Д. Мршевић-Радовић, Фразеолошке глаголско-именичке синтагме у савременом српскохрватском језику, Београд: Филолошки факултет.