Фразеолошка стилистика (фразеостилистика) део фразеологије као науке који се бави стилистичким карактеристикама и функцијама фразеологизама при њиховој употреби у говору и писању.
Основна питања фразеостилистике као научне поддисциплине обухватају употребу фразеологизама као стилема у усменом и писаном изражавању, затим класификације и теоријске разраде квалификатора уз фразеологизме у речницима, потом питања фразеолошких модификација, које настају из потребе за оригиналним језичким изразом (нарочито у књижевности и публицистици), при чему је важно разликовати оказионалне ненормиране фразеолошке облике од нормираних фразеолошких јединица (и њихових варијаната) и др.
Домен употребе фразеологизама и разноврсни аспекти конотативне макрокомпоненте фразеолошког значења, која укључује и експресивност, у општим и специјалним фразеолошким речницима експлицирају се различитим типовима стилистичких квалификатора. У српској литератури класификација квалификатора – који представљају елементе металексикографског језика за маркирање диференцијалних црта лексема и фразеологизма (или неког њиховог значења) – дата је у радовима С. Ристић (2006; 2014) и Н. Ивановића (2014). Имајући у виду наведене поделе, као и системе стилистичких ознака уз фразеологизме представљене у руској металексикографији и систематично примењиване у практичној лексикографији – у најопштијем смислу могу се издвојити следеће групе стилистичких квалификатора за маркирање фразеолошког материјала: а) функционално-стилски квалификатори, којима се означавају карактеристични домени употребе фразеологизма: за домен писане форме језика везује се превасходно квалификатор ʼкњишкиʼ, док се за домен усмене форме везује квалификатор ʼразговорноʼ (уз близак маркер за означавање жаргонизама); б) квалификатори (временског) хронолошког карактера (ту спадају квалификације застарело и ново (неолошки); в) експресивно-емоционални квалификатори (иронично, погрдно, пејоративно, презриво, фамилијарно, шаљиво, вулгарно, шатровачки еуфемистички).
Од специјалних фразеолошких речника, какав је на пример, речник Ј. Матешића, очекује се прецизна квалификација грађе, чиме би се јасно прецизирао статус сваког фразеологизма у фразеолошком језичком систему, међутим, у овом речнику среће се само ознака ирон. (иронијски). Пракса стилистичког маркирања фразеолошке грађе, у извесној мери, карактеристична је и за српску дескриптивну лексикографију – једнотомни РСЈ, шестотомни РМС и, нарочито, РСАНУ. Неки од примера стилистички маркиране фразеологије у РСАНУ јесу следећи: пливати као секира (брус, жрвањ, цртало) ир. ʼне знати пливати, тонутиʼ; бaцити пеглу жарг. ʼповратити, исповраћати сеʼ; метати, метнути, натући [некоме] (тупе) наочари (на нос) заст. ʼ(у)чинити да се неко доведе у заблуду, да не дође до правог сазнања или уверења, да не види праве ствариʼ; охладити дупе вулг. ʼодморити се, предахнутиʼ; држати губицу фам. ʼћутати, не одавати тајнеʼ; извртати очи као коза на грмљавину шаљ. ʼкокетирати погледом, пренемагати сеʼ; испружити језик пеј. ʼговорити пуно, без потребеʼ, немати три за грош шатр. ʼнемати смелости, храбростиʼ.
РСАНУ, као речник књижевног и народног језика, обухвата и фразеологију маркирану на основу друштвено-територијалног раслојавања, квалификаторима покр. и нар.: забости (заденути и сл.) [некоме] пиљак у нос покр. ʼучинити некоме непријатност, нанети некоме некоʼ; клинац (као) палац (добити, дати и сл.) нар. ʼне добити одн. не дати ништаʼ.
Сложена структура фразеолошког значења, разноврсни домени употребе фразеологизама и могућност да буду раслојени на више нивоа (нпр. и временски и територијално) очитавају се кроз стилистичку полимаркираност, под којом се подразумева обележавање фразеологизама комбинацијом два или више квалификатора за стилистичко позиционирање у савременом језичком систему. Неки од примера полимаркираних фразеологизама из РСАНУ јесу следећи: дувати у једну (исту) тикву (рог, дудук и сл.) пеј. фам. ʼчинити или мислити исто оно што и неко други, слагати се потпуно, бити у дослуху (често подразумевајући улагивање, заједничке ниске побуде и сл.)ʼ; увести у танке нити (ните) заст. и покр. 1. ʼзапасти у тешку ситуацију, бити у тешкој ситуацијиʼ, 2. ʼјако се разболети, веома оронути, пропасти од болестиʼ.
Фразеостилистичка питања важна су и за преводну лексикографију јер се тичу стилистичке (не)подударности фразеологизама полазног и циљног језика.
Литература:
Барчот 2015: Branka Barčot, „O stilističkoj obojenosti hrvatskih frazema s historizmom ili arhaizmom kao sastavnicomˮ, доступно на: https://stilistika.org/barcot.
Вакуров 1983: В. Н. Вакуров. Основы стилистики фразеологических единиц (На материале сов. Фельетона), Москва: Изд-во МГУ.
Вуловић 2017: Наташа Вуловић, „Принципи и методе обраде фразеолошке грађе у описном речнику савременог српског језикаˮ, Путевима речи, Зборник радова у част Даринки Гортан-Премк (ур. Р. Драгићевић), Београд: Филолошки факултет универзитета у Београду.
Голуб 2010: И. Б. Голуб, „Стилистика русского языка”, Москва: Айрис пресс.
Ивановић 2014: Ненад Ивановић, „Лексикографски метајезик у Речнику САНУˮ, Савремена српска лексикографија у теорији и пракси, колективна монографија (ур. Р. Драгићевић), Београд: Филолошки факултет, 195–231.
Кочергина 2017: К. С. Кочергина „Стилистические пометы в толковых словарях современного русского языка: Сопоставительный анализˮ, Вопр. лексикографии, №11, 20–38.
Менац 1998: Antica Menac, „Pitanja stilističke kvalifikacije u općim i frazeološkim rječnicimaˮ, Filologija, br. 30–31, 261–266.
Нургалина 2014: Х. Б. Нургалина, „Стилистическая отнесенность фразеологических единицˮ, Приволжский научный вестник, № 2 (30), 127–128.
Мршевић-Радовић 2004: Д. Мршевић-Радовић, „Фразеолошке јединице с компонентом књига – прилог српској лексикографијиˮ, Научни састанак слависта у Вукове дане, 32/1, 95–104.
Мршевић-Радовић 2010: Драгана Мршевић-Радовић, „Место фразеологије у настави српског језика”, Прилози језичком и књижевном образовању, Предавања са семинара за наставнике и професоре српског језика и књижевности, 100 година друштва, (1910–2010), Зборник 2, Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије, 154‒161.
Ристић 2006: Стана Ристић, Раслојеност лексике српског језика и лексичка норма, Београд: Институт за српски језик САНУ.
Ристић 2014: Стана Ристић, „Квалификатори у српској лексикографијиˮ, Савремена српска лексикографија у теорији и пракси, колективна монографија (ур. Р. Драгићевић), Београд: Филолошки факултет, 113–130.