морфостилистика (морфоностилистика) лингвостилистичка поддисциплина која проучава изражајна средства и стилистичке поступке на морфо(но)лошком плану, функционално-стилску маркираност морфолошких категорија и експресивну вредност тих категорија; основна јединица морфо(но)стилистике је морфо(но)стилема. Према заступљености врста речи, разликују се номинални (именски) и вербални стилови: у прве типично спадају научни, административни и неки жанрови новинарског стила, а у друге разговорни стил и драмски подстил. У м. разговорног стила истиче се фреквентност глагола, супстантивизација придева (исп. Наћи ћемо се код робне ум. Наћи ћемо се код робне куће), присуство узвика, партикула, анафоричких и катафоричких упућивања итд. Такође, може се говорити и о неутралним и стилски маркираним другим врстама речи: на пример, међу везницима и партикулама могу се разликовати неутрални и они који су специјализовани за употребу у званичним стиловима. М. проучава и граматичку синонимију (синонимија лица, времена, ређе рода и броја, што је са реторичког и фигуративног аспекта познато и као елага лица, енлага времена, енлага рода, енлага броја – Ковачевић 2015), експресивну употребу заменица итд. Исп. морфостилема.
Литература:
Katnić Bakaršić, Marina, Lingvistička stilistika, Sarajevo: Naučna i univerzitetska knjiga, 1999.
Ковачевић, Милош, Стилистика и граматика стилских фигура, Београд: Јасен, 2015.