фоностилема стилема, стилски обележена јединица која се реализује на фонолошком плану, на плану звучања. Фоностилеме могу бити остварене путем понављања одређених гласова на малом одстојању: понављање истих вокала (асонанца), понављање истих консонанта (алитерација); понављање истих речи или скупа речи на почетку узастопних стихова или реченица (анафора; иначе, чест поступак ритмизације стихованог текста у поетском изразу), у средини узастопних стихова или реченица (мезофора) или на крају узастопних стихова или реченица (епифора), као и комбинације тих понављања (симплоха, анадиплоза, мезоанафора, мезоепифора и сл.). Такође, у ф. иду и прозодијска, интонациона, ритмичка, одн. сва мелодијко-ритмичка онеобичавања. Исп. стилема, фоностилистика, морфостилема, лексикостилема, семантостилема, синтаксостилема, графостилема, текстостилема.