лексикостилема стилема, стилски обележена јединица која се реализује на лексичком плану, на плану одабира лексичке јединице. Л. може представљати лексема која је обележена по пореклу (ту спадају позајмљенице: англицизми, турцизми, германизми, галицизми, хунгаризми итд., дијалектизми, локализми и сл.), по времену настанка (архаизми, историзми, неологизми), припадности функционалном стилу (колоквијализми, жаргонизми, вулгаризми, професионализми, термини, сцијентизми, канцеларизми, бирократизми, поетизми и сл.), која је створена од стране појединца (индивидуализми, оказионализми и сл.). Л. може бити и лексика субјективне оцене (деминутив, хипокористик, аугментатив, пејоратив), као и еуфемизми (лексика којом се ублажава исказ, обично деликатан: о смрти, болести, сексу и сл.) и дисфемизми (експлицитна, увредљива, табуизирана лексика, псовке и сл.). У лексикостилематичност у ширем смислу може спадати и употреба синонима, антонима, хомонима, хипонима, паронима и других лексичких јединица којима се остварује одређен парадигматски однос у тексту, па и употреба фразеологизама или експресивних колокација зарад постизања експресивности. Исп. стилема, лексикостилистика, фоностилема, морфостилема, семантостилема, синтаксостилема, графостилема, текстостилема.