графостилема стилема, стилски обележена јединица која се реализује на графичком плану, на плану писаног језика. Графостилеме представљају онеобичене или посебно истакнуте, на посебан начин уређене графичке јединице. Типичан пример графостилема јесте графичко истицање наслова у тексту: верзалом и центрираном позицијом у односу на текст. Посебна пажња се графичком уобличавању наслова придаје у новинском стилу: насловна батерија (или насловни блок) састоји се од наднаслова, наслова и поднаслова, при чему се сваки сегмент другачије графички истиче: верзалом, масним слогом (тзв. болдом) или другим типом слова. Графичко истицање текста или наслова у новинарству неретко тежи да привуче пажњу на оно о чему се у тексту говори и представља сензационалистички метод пласирања информације (таква средства Б. Тошовић назива ванјезички функционални појачивачи). У графостилистичка средства, дакле, спадају: истицање текста одређеним фонтом (обликом слова), величином, бојом, подвлачењем, курзивом, позиционирањем и сл. Такође, у графостилистичка средства иде и нарочита употреба правописних и интерпункцијских знакова, као што су, између осталог, упитник и узвичник. Нејезичка семиотичка средства, као што су карте, табеле, простор који вест заузима, антрфиле и сл., у новинарству углавном служе да допуне и појачају информацију изражену језичким кодом и мање су заступљена. Могу се препознати у вестима о метеоролошким приликама (симболи за означавање временских прилика), верском календару, у графиконима, схематским приказима итд. Графостилеме се могу јавити и у књижевности, нарочито су доминантне у визуелној и сигналистичкој поезији, док се у осталим правцима и књижевним врстама јављају ређе. Познато је, на пример, да се увлачење стихова у песми Вече на шкољу Алексе Шантића, тј. симетричан графички распоред стихова, повезивало и са асоцирањем на таласање мора. М. Ковачевић, поводом поезије Р. Нога, издваја текстуалне графостилеме (оне који се тичу целине песме) и унутартекстуалне графостилеме (графостилемска онеобичења лексема или стихова унутар песме), при чему ове друге могу бити мајускулне графостилеме (употреба малог на месту нормативно прописаног великог слова) и минускулне графостилеме (употреба великог на месту нормативно прописаног малог слова), те номинацијске (употреба великог слова на почетку свих речи у тексту) и релацијске (употреба великог слова на почетку неке конструкције – синтагме, клаузе, реченице – из тематско-садржајних или интонационо-синтаксичких разлога). У научном тексту, сем наслова, графостилистички могу бити уређени и други делови текста, попут фуснота, које се по правилу пишу у дну странице и мањим фонтом од остатка текста. Посебно место графостилеме имају у стрипу, где се помоћу графичких средстава преносе поруке: љутња јунака и галама обично се представља великим, масним словима у облачићу и већим бројем узвичника, када јунак тише говори – слова су мања, светлија. Умберто Еко указује и на појаву специфичну за графостилеме – визуализацију метафоре: звезде око главе јунака који је ударен по глави („видети све звезде“), сијалица у облачићу („упалила му се лампица“) и сл. Исп. стилема, графостилистика, фоностилема, морфостилема, лексикостилема, семантостилема, синтаксостилема, текстостилема, стриповни стил.
Литература:
Katnić Bakaršić, Marina, Lingvistička stilistika, Sarajevo: Naučna i univerzitetska knjiga, 1999.
Ковачевић, Милош, Графостилематичност Ногове поезије, у: Поезија Рајка Петрова Нога, зборник радова, ур. А. Ћосић-Вукић, Београд: Задужбина Десанке Максимовић, 2011, 221–245.
Тасић, Милош, Душан Стаменковић, „Визуелне манифестације појмовне метафоре и метонимије у стрипуˮ, у: Од науке до наставе (ур. Бојана Димитријевић), Ниш: Филозофски факултет, 2013.