одредница у лексикографији: 1. реч или скуп речи (израз) као назив за појам чије се значење дефинише, описује, тумачи у речнику или енциклопедији, лексичка јединица, лема. Обично се истиче од остатка речничког чланка другачијим типографским писмом, тј. посебном врстом слова (дебљим, већим, мајускулним или курзивним словима). Одреднице су у речнику/енциклопедији по правилу поређане по азбучном или абецедном реду. У српској описној лексикографији одредница је реч у основном лематском облику – она се наводи у свом књижевном морфолошком лику, са акцентом који одговара акценатском систему стандардног језика (нпр. именица у номинативу једнине; глагол у инфинитиву и др.), осим у случајевима када реч подлеже граматичкој лексикализацији (нпр. именица у мн. лисице […] метална направа […] којом се везују […] руке). Одређивање одреднице у дескриптивној лексикографији, тј. утврђивање облика одредничке речи каткад може бити врло сложено, а да ли ће нека јединица добити статус одреднице умногоме зависи од концепције речника (нпр. од начина на који се у њему диференцирају полисемија и хомонимија; од третмана речи добијених конверзијом; од бележења и диференцирања различитих типова вишелексемних спојева као израза или вишечланих лексема итд.). Проблем утврђивања одреднице у лексикографској пракси тесно је повезан са теоријским, лексиколошким питањем одређења лексеме и њеног места у лексикону. Исп. лема. 2. назив за целовиту лексикографску јединицу, речнички чланак, са његовом левом и десном страном које чине лема, граматичке информације о одредничкој речи, информације о семантичком садржају и употреби одређене речи, те описне дефиниције значења и примери за сваку семантичку реализацију. Исп. речник, речнички чланак.
Литература:
Ивановић, Ненад, „Речник српскохрватског књижевног и народног језика Српске академије наука и уметности”, у: М. Тешић, Р. Драгићевић, Н. Ивановић, Српска лексикографија од Вука до данас, каталог изложбе, стр. 65–81.
Николић, Мирослав, „Утврђивање одреднице у српској лексикографији”, у: Р. Драгићевић, Савремена српска лексикографија у теорији и пракси – колективна монографија, Филолошки факултет Универзитета у Београду, 2014.
Речник српскохрватскога књижевног језика, I–VI, Нови Сад – Загреб: Матица српска – Загреб, 1967–1976.
Šipka, Danko, Osnovi leksikologije i srodnih disciplina. Novi Sad: Matica srpska, 2006.