трајање гласа акустичка особина гласа која означава количину времена које је потребно за артикулацију, односно треперење звучног тела (гласних жица). Акустичке особине гласова на основу којих се они разликују су: висина, јачина, трајање и боја. Т. г. је појам синониман с појмом квантитет. Трајање гласа може бити објективно и субјективно. Објективно трајање гласа може бити апсолутно, када означава трајање једне гласовне јединице у одређеном положају, и релативно, када означава поређење трајања двају гласовних јединица. Обично се мери у милисекундама. Т. г. зависи од више фактора: брзине говора, дужине изговорене речи и артикулационих одлика фонеме, као што су отвореност и затвореност вокала, место артикулације, начин артикулације и сл. Када је у питању брзина говора – што је говор бржи, глас је краћи и обрнуто. Такође, што је реч дужа, гласови ће бити краћи. Субјективно трајање гласа или лингвистички квантитет односи се на утицај трајања гласа при разликовању речи у појединачним језицима. У српском језику квантитет акцента функционише као семантичко-диференцијални знак и прави разлику у значењу, те у зависности од акцента разликујемо значење речи у примерима: гра̑д и гра̏д, па̑с и па̏с итд. Исп. глас, висина гласа, јачина гласа, боја гласа, квалитет гласа, тон.
Литература:
Милетић, Бранко, Основи фонетике српског језика, Београд: Знање, 1952.
Malmberg, Bertil, Fonetika, Sarajevo: Svjetlost – Zavod za udžbenike, 1974.
Peco, Asim, Osnovi akcentologije srpskohrvatskog jezika, Beograd: Naučna knjiga, 1988.