јачина гласа акустичка особина гласа која зависи од јачине подстицаја који покреће гласне жице (трепереће тело). Сви гласови које наши говорни органи производе разликују се по висини, јачини, трајању и боји. Ј. г. зависи од амплитуде, која представља раздаљину између нормалног положаја треперећег тела и најдаље тачке до које тело у треперењу стиже. Што је амплитуда већа и имплус снажнији, глас је јачи. Индивидуална ј. г. зависи од капацитета плућа човека који производи глас. Ј. г. може бити физичка (изражава се у ватима (W) и представља звучну енергију која прође кроз један кубни центиметар у јединици времена) и субјективна (изражава се у децибелима (dB) и представља звучну енергију коју наше ухо чује). Ј. г. може бити и апсолутна (највећа јачина коју појединац може да произведе) и релативна (јачина коју заправо чујемо приликом разговора са неким). Такође, не делују нам сви звукови подједнако гласно, иако су исте јачине. Јачини гласа доприноси и висина гласа, која ће глас учинити још јачим. Исп. глас, висина гласа, боја гласа, трајање гласа, тон.
Литература:
Милетић, Бранко, Основи фонетике српског језика, Београд: Знање, 1952.
Malmberg, Bertil, Fonetika, Sarajevo: Svjetlost – Zavod za udžbenike, 1974.