боја гласа (tembr) акустичка особина гласа одређена обликом резонатора (ждрела, уста, носа). Сви гласови које наши говорни органи производе разликују се по висини, јачини, трајању и боји. Б. г. може бити фоничка и лична. Сваки глас има посебну, фоничку боју, јер се приликом изговора различитих гласова положај резонатора мења. На основу фоничке боје разликујемо гласове међусобно. Поред тога, величина и облик резонатора разликују се од човека до човека, те сваки човек има и личну боју гласа. До промене боје гласа долази приликом појачавања фреквенција сложеног звука резонанцијом. Појачавањем високих хармоничних тонова настаје звук светле боје (акут), а појачавањем основног тона или ниских хармоничних тонова, настаје таман тон (гравис). Фреквенције које се могу појачавати и које одређују боју гласа називају се форманти. Од висине и распореда форманата, тј. појачања хармоника у усној дупљи, зависи и вокалска боја. Понекад се као синоним за боју гласа користи термин квалитет гласа, нарочито приликом сегментних истраживања. Исп. глас, висина гласа, јачина гласа, трајање гласа, квалитет гласа, фреквенција, формант, резонатор, тон.
Литература:
Милетић, Бранко, Основи фонетике српског језика, Београд: Знање, 1952.
Malmberg, Bertil, Fonetika, Sarajevo: Svjetlost – Zavod za udžbenike, 1974.