висина гласа аудитивна особина гласа која зависи од брзине трептаја гласних жица (треперећег тела) у јединици времена. Сви гласови које наши говорни органи производе разликују се по висини, јачини, трајању и боји. В. г. зависи од фреквенције – што је број трептаја тела у јединици времена већи, глас је виши и обрнуто. Фреквенција зависи од тела које трепери и изражава се у херцима (Hz). Распон висине гласа, односно распон између најнижег и највишег тона који човек може произвести, одређују облик, величина и грађа гркљана. Људско ухо региструје таласе од 16 Hz до 20000 Hz. Распон висине гласа мења се током живота и разликује се од човека до човека. Гласне жице деце и жена су краће, те је њихов глас виши него глас мушкараца. В. г. код мушкараца износи у просеку 100 Hz, код жена 200 Hz, а код деце 300 Hz. Варијације у висини тона израженије су код звучних гласова. Исп. глас, јачина гласа, боја гласа, трајање гласа, фреквенција, тон.
Литература:
Милетић, Бранко, Основи фонетике српског језика, Београд: Знање, 1952.
Malmberg, Bertil, Fonetika, Sarajevo: Svjetlost – Zavod za udžbenike, 1974.