супстантивизација (од супстантив < лат. substantīvus ‘основни, суштински’) посебан вид конверзије која резултира именицом; поименичавање, поименичење.
Category: Дериватологија
суфикс (лат. suffīxus партицип перфекта пасива глагола suffīgō 1. sg., suffīgēre ‘прибити, приковати’; фр. suffixe, енгл. suffix) несамосталнa творбенa морфемa којa учествујe у деривацији мењајући или модификујући значење мотивне речи; старији назив: дометак.
суфиксација (од суфикс < лат. suffīxus партицип перфекта пасива глагола suffīgō 1. sg., suffīgēre ‘прибити, приковати’; фр. suffixation, енгл. suffixation) в. извођење.
суфиксоид (од суфикс < лат. suffīxus партицип перфекта пасива глагола suffīgō 1. sg., suffīgēre ‘прибити, приковати’; енгл. suffixoid) везане творбене морфеме сличне суфиксима, најчешће грчког и латинског порекла
творба речи 1. у ширем смислу обухвата дериватологију као део науке о језику који проучава принципе грађења речи; в. дериватологија.
творбена граница граница између творбене основе и афикса, творбени шав.
творбена категорија подразумева различите творбене типове исте ономасиолошке базе;
творбена основа део мотивне речи који учествује у творби мотивисане реч; среће се понегде и назив творбена база.
творбени ланац низ речи које су међусобно творбено повезане тако што је свака следећа мотивисана претходном
творбени модел основна дериватолошка системска јединица која означава образац стварања низа речи истим творбеним начином, уз учествовање истих творбених форманата и с јединственим општим творбеним значењем;