депенденцијална граматика (граматика зависности)

депенденцијална граматика (граматика зависности) (нем. Dependenz према лат. dependere) врста је формалне граматике која у анализи синтаксичких структура полази од тезе да комбинаторика елемената у тим структурама почива на принципу међусобне хијерархијске зависности, тако што један члан те структуре представља језгро, центар, од кога синтаксички зависе остали делови те структуре. Ти делови, такође, могу бити сложене структуре, опет са хијерархијском организацијом елемената. Синтаксичка структура представља се помоћу депенденцијалних стабала. Свако стабло садржи управљач (језгро или „главу”) и скуп „депендената” (зависних елемената), од којих сваки ступа у специфичан однос с управљачем. Кад се ради о реченици, њен централни део чини предикат, од кога зависе сви остали делови те реченице, па и субјекат. При томе, у избору и облику тих зависних делова важну улогу игра валентност глагола, тј. способност глагола да за себе везује одређене класе речи у одређеном облику; или другим речима, да глагол као предикат у реченици отвара око себе празна места која морају бити попуњена одређеним морфосинтаксичким јединицима. Глагол се, дакле, у реченици сматра управљачем, а депенденти су синтагме којима се придају бројчане вредности, у зависности од валенце која се приписује глаголу. С друге стране, у предлошкој синтагми, нпр. у новој кући, предлог је језгро или управљач, а то значи да предлог управља именицом, док именица управља придевом. Зависности се обично представљају у виду лукова или стрелица. Модел депенденцијалне граматике данас је доминантан у лингвистичкој германистици и у дидактици немачког као матерњег, а још више као страног језика. Основне принципе депенденцијалне граматике формулисао је француски научник Лисијен Тенијер. Исп. субјекат, предикат, валенција (валентност), синтагма, предлог, именица, придев, глагол.

Литература

Бугарски, Ранко, Увод у општу лингвистику, треће, прерађено издање, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1995.

Ivić, Milka, Pravci u lingvistici, deveto, dopunjeno izdanje, Beograd: Izdavački program Biblioteke XX vek, 2001.

Škiljan, Dubravko, Pogled u lingvistiku, 3. izdanje, Zagreb: Školska knjiga, 1987.