посрбица српски еквивалент за реч страног, несловенског порекла. Посрбице су углавном коришћене у славеносрпском периоду (у другој половини XVIII и првој половини XIX века) и имале су семантичку функцију речи у тексту. Термин је увео В. Михајловић у свом двотомном речнику Посрбице од Орфелина до Вука (1982–1984). Под посрбицама он је подразумевао посрбљене речи које су настајале преузимањем старословенских или руских речи, калкирањем (превођењем) страних речи, грађењем хибридих сложеница у духу српског језика или стварањем нових речи (неологизама). Њихова појава у језику била је последица индивидуалних напора аутора (новинара, научника, правника, књижевника и сл.) да се речи страног порекла избегну и објасне читаоцима уз помоћ одговарајућих разумљивих речи, нпр. уз германизам теат(е)р навођена је посрбица позориште, ум. малати (< нем. malen) и акт (< лат. actio) предложене се посрбице вајати и дејство (ревитализоване посредством руског језика), ум. фојерверк коришћена је калкирана посрбица искрарија (према нем. Feuerwerk), ум. нем. Fähnrich, фенрих употребљена је хибридна лексема хоругвоноша. Данас се посрбице обрађују у Речнику славеносрпског језика, који се израђује при Матици српској. Исп. славенизам, калк, хибрид.
Литература:
Јанковић, Јелена, Етимологија у часопису „Наш језик”, необјављена докторска дисертација, Београд: Филолошки факултет, 2017.
Милановић, Александар, „Статус појма и термина посрбицаˮ, Научни састанак слависта у Вукове дане 33/3, Београд, 2004, 245–252.
Милановић, Александар, „Обрада посрбица у Речнику славеносрпског језикаˮ, Научни састанак слависта у Вукове дане 47/1, Београд, 2018, 231–239.
Михајловић, Велимир, Посрбице од Орфелина до Вука I–II, Нови Сад: Матица српска, 1982–1984.