славенизам 1. реч из периода славеносрпског књижевног језика (из друге половине XVIII и прве половине XIX века), која је словенског порекла (најчешће рускословенског и руског, или, у мањој мери, и српскословенског), а не припада српском народном језику. Према тој најшире прихваћеној дефиницији, коју је дао Александар Младеновић, у славенизме спадају првенствено апстрактне и књишке речи, које су биле веома присутне у том раздобљу, као на пример: горд (< рсл. гордый/гръдыи, рус. гóрдый), располагати (< рус. располагáть), бодар (< рсл. бодръ, рус. бóдрый), пренебрегавати (< рсл. пренебрегати, рус. пренебрегáть) итд. Термин је изведен од назива славенски језик, како се раније код Руса називала руска редакција црквенословенског језика. Светозар Стијовић је, на основу лексичког корпуса из песничких дела Петра Петровића Његоша (1813–1851), утврдио да су славенизми речи и особине које припадају српскословенској, рускословенској, заједничкој црквенословенској и руској лексици, укључујући и разне позајмљенице у овим језицима и хибридне творевине. Том класификацијом обухваћени су: рускословенски и руски славенизми, као што су: сочиненије (< рсл. сочиненїе) и печатати (< рус. печáтать), у којима се огледају рускословенске и руске гласовне особине; затим српскословенски славенизми, нпр. штедар (< ссл. [tedrq) и просвештен (< ссл. prosve{enq), који показују српскословенски фонетизам и припадају српскословенском наслеђу; и на крају хибридне, мешовите форме, тзв. славеносрбизми, облици који садрже особине и рускословенског односно руског и српског народног, а понекад и српскословенског језика, нпр. васкреснути, отачество итд. У литератури се срећу и други термини, те се тако за славеносрбизме користе: хибридни славенизми и старословенски хибриди (Бранислав Брборић), а за славенизме: словенизам (Богољуб Станковић) и славизам (Митар Пешикан). Славенизми се обрађују у Речнику славеносрпског језика, који се израђује при Матици српској. Огледна свеска тог речника објављена је 2017. године, а њени приређивачи (Исидора Бјелаковић, Ирена Цветковић Теофиловић и Александар Милановић) дефинисали су славенизме као специфичан лексички слој славеносрпског језика, који обухвата значајан и важан део грађе у речнику.
2. поједини лингвисти (посебно из периода XVIII и прве половине XIX века, као и Борис Унбегаун, Никита И. Толстој, Павле Ивић, Богдан Дабић), под појмом славенизам односно славјанизам, подразумевају искључиво форме пореклом из рускословенског језика, који се раније називао славенским односно славјанским. У том значењу користе се и други термини, као што су: рускославенизам (Милица Радовић Тешић), славенорусизам (Никита И. Толстој, Богдан Терзић, Милица Радовић Тешић), словенизам (Никита И. Толстој, Богдан Дабић), рускословенизам (Александар Младеновић), руско-словенизам (Михаило Стевановић), новоцрквенословенизам (од новоцрквенословенски језик ‘руска редакција црквенословенског језика’, Бранкица Чигоја), црквенорусизам (од црквеноруски језик, Михаило Стевановић), русизам славеноруског порекла (Богдан Терзић) и сл. У ширем смислу, назив славенизам се ретко употребљава за означавање речи из црквенословенског језика и његових редакција (Бранислав Брборић); синоними: славизам (Енц. РС), црквенословенизам (од црквенословенски језик, Богољуб Станковић, Михаило Стевановић) итд. Подела на славенизме и русизме уобичајена је у руској литератури, при чему се у том случају под славенизмима подразумева црквенословенска лексика, а под русизмима – домаће руско наслеђе. С обзиром на то да је на српски језик, поред црквенословенске традиције обеју редакција (српске и руске), утицао и руски, славенизам садржи и руску компоненту.
3. језичка јединица (глас, реч, облик, израз, конструкција) преузета из једног словенског језика у други словенски или несловенски језик. За именовање лексике словенског порекла користи се најчешће синонимни термин, изведен од домаћег облика слов–, словенизам (од словенски језик, Михаило Стевановић, Енц. РС), док су од латинизоване основе слав-, поред славенизма (Јелка Матијашевић, Енц. РС), грађени синоними: славизам од фр. slavisme < срлат. Slavus „Словен” (Енц. РС, SSLT) и славина (Енц. РС).
Исп. словенизам, славеносрбизам, хибрид, посрбица.
Литература:
Брборић, Бранислав, „Однос према туђицама: с мером или без аверзијеˮ, у: Ј. Планкош (ур.), О лексичким позајмљеницама. Зборник радова са научног скупа „Стране речи и изрази у српском језику са освртом на исти проблем у језицима националних мањина“ [Градска библиотека, Суботица, 18–20. октобар 1995], Суботица–Београд 1996, 27–51.
Дабић, Богдан Л., „Позајмљенице руског поријекла у српскохрватском језикуˮ, Књижевни језик X, Сарајево, 1981, 7–25.
Дабић, Богдан Л., „Русизми и славјанизми у лексици Луче микрокозмаˮ, Лексикографија и лексикологија, Зборник радова, Матица српска, Нови Сад – Београд, 1984, 47–52.
Зорић, Милена, „Неколико речи о статусу и идентификацији славенизамаˮ, Зборник Матице српске за књижевност и језик 61/3, Нови Сад: Матица српска, 2013, 811–818.
Ивић, Павле, „Доситејевски књижевни језик између славеносрпског и вуковскогˮ, Научни састанак слависта у Вукове дане 19/2, Београд, 1990, 5–14.
Јанковић, Јелена, Етимологија у часопису „Наш језик”, необјављена докторска дисертација, Београд: Филолошки факултет, 2017.
Јанковић, Јелена, „Славенизми у Огледној свесци Речника славеносрпског језикаˮ, Језици и културе у времену и простору VIII/1, Тематски зборник, Нови Сад: Филозофски факултет, 2019, 341–355.
Јанковић, Јелена, „Варијантност лингвистичке терминологије у србистици код именовања лексике преузете из словенских језикаˮ, Studia z Filologii Polskiej i Słowiańskiej 56, Warszawa: Instytut Slawistyki Polskiej Akademii Nauk, 2021.
Клајн, Иван, Шипка, Милан, Страни изрази и изреке: правне норме, максиме, сентенције, афоризми (из латинског, грчког и савремених европских језика), Нови Сад: Прометеј, 2007.
Матијашевић, Јелка, „Словенске речи као стране речи у српском језикуˮ, О лексичким позајмљеницама. Зборник радова са научног скупа „Стране речи и изрази у српском језику са освртом на исти проблем у језицима националних мањина”, ур. Ј. Планкош, Суботица–Београд 1996, 153–158.
Милановић, Александар, „Терминолошки проблеми у области историје српског књижевног језикаˮ, Научни састанак слависта у Вукове дане 32/3, Београд, 2003, 295–304.
Милановић, Александар, „Статус појма и термина славеносрбизам у србистициˮ, Научни састанак слависта у Вукове дане 34/3, Београд, 2005, 323–327.
Милановић, Александар, „Рана Вукова језичка свест и статус славенизама (1814–1818)ˮ, Вук Стефановић Карџић (1787–1864–2014), Научни скуп Српске академије наука и уметности, књ. CLVI, Одељење језика и књижевности књ. 27, Београд, 145–157.
Младеновић, Александар, Славеносрпски језик – студије и чланци, Нови Сад: Књижевна заједница Новог Сада, 1989.
Младеновић, Александар, Историја српског језика, Одабрани радови, Београд: Чигоја, 2008.
Пешикан, Митар, „Око часа и сатаˮ, Наш језик 26/4–5, Београд, 1985, 273–275.
Радовић-Тешић, Милица, С речима и речником, Београд: Учитељски факултет, 2009.
Речник славеносрпског језика, Огледна свеска, приредили: Исидора Бјелаковић, Ирена Цветковић Теофиловић, Алексанадар Милановић, Нови Сад, 2017.
Станковић, Богољуб, „О положају црквенословенизама и русизама у српском књижевном језикуˮ, Научни састанак слависта у Вукове дане 25/2, Београд, 377–384.
Стевановић, Михаило, О језику Горског вијенца, САНУ, Посебна издања, књ. DC, Одељење језика и књижевности, књ. 41, Београд, 1990.
Стевановић, Михаило, Вук у своме и нашем језику, Нови Сад: Матица српска, 1987, 62–90.
Стијовић, Светозар, Славенизми у Његошевим песничким делима, Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 1992.
Суботић, Љиљана, „Из историје књижевног језика: питање језикаˮ, Предавања из историје језика, Лингвистичке свеске 4, Нови Сад, 2004, 142–191.
Терзић, Богдан, „Осврт на русизме у савременом српском књижевном језикуˮ, Зборник Матице српске за славистику 64, Нови Сад, 2003, 205–216.
Толстој, Никита И., Студије и чланци из историје српског књижевног језика, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства – Вукова задужбина – Матица српска, 2004.
Унбегаун, Борис, Почеци књижевног језика код Срба, Београд – Нови Сад: Вукова задужбина – Орфелин – Матица српска, 1995.
Чигоја, Бранкица, „О Вуковим називима за раније типове нашег књижевног језикаˮ, Научни састанак слависта у Вукове дане 17/2, Београд, 1988, 169–176.
Чигоја, Бранкица, „Резултати испитивања назива српског књижевног језика у прошлости у радовима Александра Младеновићаˮ, Научни састанак слависта у Вукове дане 33/3, Београд, 2004, 235–244.
Чигоја, Бранкица, „Славенизми – допринос Светозара Стијовића проучавању термина славенизамˮ, Научни састанак слависта у Вукове дане 34/3, Београд, 2005, 315–321.