етимон (грч. ἔτυμον [étymon] ‘право, истинско значење речи’< ἔτυμος [étymos] ‘прави, истински’) првобитни, изворни облик и значење речи; предложак.
Category: Историја језика и етимологија
јер слово којим се означавао (a) полуглас предњег реда, односно меки или палатални полуглас – танко ј. (ь) и (б) полуглас задњег реда, односно тврди или веларни полуглас – дебело ј. (ъ).
калк (фр. calque ‘отисак, копија’) реч (израз, конструкција) настала путем дословног превода стране језичке јединице; преведеница, преводна позајмљеница.
конкорданција (срлат. concordantia ‘слагање’, партицип презента за средњи род множине лат. глагола concordō 1. sg., concordāre ‘слагати се’, фр. concordance, енгл. concordance) представља уазбучен списак лексичких јединица које се налазе у једном извору или групи извора, као и контексте у којима се јављају с указивањем на тачан извор.
мајускула (лат. mājusculus ‘повећи, овећи’) најстарији тип грчког и латинског писма у којем су сва слова исте величине.
минускула (лат. minusculus ‘омањи’) тип грчког писма настао од калиграфског унцијалног курзива почетком IX века.
назал (срлат. nāsālis < лат. nāsus ‘нос’, фр. nasal) глас при чијој артикулацији фонациона струја пролази и кроз носну дупљу спуштањем меког непца и ресице чиме се усни резонатор допуњује носним. Назални гласови у српском језику су: [m], [n] и [ń].
народна етимологија 1. народно, нестручно тумачење неке (најчешће стране) речи на основу сличности или подударања са неком другом, обично несродном речи.
позајмљеница 1. језичка јединица (фонема, морфема, реч, израз, конструкција) преузета из другог, страног језика.
полувокал ((лат. sēmivocālis, калк грч. ἡμίφωνος [hēmíphōnos] ‘полугласник’) в. полуглас. редуковани вокал у погледу квалитета и квантитета.