прилог непроменљива врста речи која стоји уз глаголе, придеве, именице и друге прилоге и одређује их по месту, времену, начину, узроку, количини; адверб.
Category: Морфологија
променљиве речи речи које имају различите граматичке облике у промени, речи са флексијом, речи са деклинацијом и речи са конјугацијом, флективне речи, деклинабилне речи, варијабилне врсте речи; једна од две главне групе у класификацији врста речи према критеријуму присутности или одсутности флексије.
речца 1. непроменљива врста речи којом се исказује лични однос према садржају реченице; средство за изражавање комуникативне реченичне перспективе; партикула.
род 1. природни род одређује се на основу разлика међу половима у природи. Природни р. може бити мушки или женски и он је одраз биолошке датости, тј. пола јединке и карактеристичан је за именице које означавају људска бића и животиње.
сингулар в. множина.
сингуларија тантум ((лат. singularia tantum ‘само у једнини’) појава да се у језику неке речи, углавном именице, јављају само у облику једнине.
синкретизам (грч. συγκρητισμός [sunkrētismós] ‘спајање, савез’; фр. syncrétisme, енгл. syncretism) појава у којој један граматички облик прима на себе више функција; употреба једног граматичког облика за вршење функције неког другог облика; спајање различитих падежа у један једини падеж.
суплетивизам (од суплетив < срлат. suppletivus ‘допунски, заменски’; фр. supplétivisme) појава у језику да се у парадигми неке речи уместо системског облика јавља заменска реч различитог корена или основе, која има исто лексичко значење (добар – бољи, зао – гори, човек – људи, бити – јесам, ја – мене).
супстантив в. именица
узвик непроменљива врста речи с емотивном језичком функцијом; интерјекција, понегде или ређе: усклик.