флексија (лат. flexio ‘савијање’ < flectō 1. sg., flectere ‘савити, искривити, мењати’; фр. flexion, енгл. flexion) у српском језику промена именских и глаголских речи и образовање граматичких облика ових речи путем везаних морфема, тј. заједнички назив за деклинацију и конјугацију (град– + -ов- + -и > градови, пева- + -м > певам, плав– + -а > плава). У традиционалним граматичким проучавањима уместо термина флексија често се користио термин акциденција. Посматра се као један од три основна морфолошка процеса, поред композиције и деривације. За разлику од композиције и деривације, које представљају творбене и лексичке процесе, тј. служе за грађење нових речи, флексија је граматички процес, јер даје речима њихове граматичке облике. Флексија може да буде спољашња (изван основе), нпр. воли-м, унутрашња, која се постиже променом у самом корену речи, нпр. прати – перем, или комбинована. Наставцима за облик указује се на одређене граматичке категорије променљивих речи, као што су род, број, падеж, лице и сл. Српски језик припада флективном типу језика, за који је карактеристично срастање наставака међусобно и са основама, при чему један наставак често изражава више граматичких категорија (нпр. човек–ом, инст. јд. м.р.). С друге стране, код аглутинативног типа језика свака граматичка категорија изражена је посебним наставком, који се додају један на други, тако да је сваки од тих наставака видљив и има своју јединствену функцију, тј. означава одређену граматичку категорију. Такав је нпр. турски језик. У српском језику именичка флексија показује о ком је падежу и броју реч именице коју посматрамо, док код глаголских речи флексија показује лице (1, 2. и 3. лице), број (јд. и мн.), као и о ком је глаголском времену и начину реч. Исп. морфема, деклинација, конјугација, деривација, род, број, падеж, лице, флективни језик, аглутинативни (аглутивни) језик, граматичка категорија.
Литература:
Бугарски, Ранко, Увод у општу лингвистику, треће, прерађено издање, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1995.
Ivić, Milka, Pravci u lingvistici, deveto, dopunjeno izdanje, Beograd: Izdavački program Biblioteke XX vek, 2001.
Škiljan, Dubravko, Pogled u lingvistiku, 3. izdanje, Zagreb: Školska knjiga, 1987.