стилска маркираност стилска обележеност; особина језичке јединице која је стилски активирана (која поседује додатно стилско обележје), насупрот стилски неутралној језичкој јединици. Термини обележено/необележено, одн. из француског – маркирано/немаркирано, имају лингвистичко порекло, долазе из фонолошке теорије: Јакобсон и Трубецки су тридесетих година XX века увели те термине за бинарну опозицију фонема, кад једна има одређено обележје које одсуствује код друге. Ови термини временом су у стилистици донекле заменили термине експресивно/неекспресивно (Петковић 2003), а тиме је у фокус проучавања уведено и обележје, чија присутност чини једну од опонираних језичких јединица стилематичном. Тако се на примеру лексема које имају исти денотат – на пример, мост и ћуприја, може уочити да је друга обележена, маркирана у односу на прву, стилски неутралну (необележену, немаркирану): мост се може употребити готово у свим контекстима, за разлику од друге лексеме; прва је домаћег порекла, а друга турцизам, семантички обојен, који чува асоцијацију на своје порекло; друга се потискује из говорног оптицаја у корист прве, постепено улазећи у процес застаревања, архаизације. Исп. стил, стилема, стилематичност, стилогеност, стилистика.
Литература:
Якобсон, Роман, Круговорот лингвистических терминов, у: Фонетика. Фонология. Грамматика, Москва, 1971.
Katnić Bakaršić, Marina, Lingvistička stilistika, Sarajevo: Naučna i univerzitetska knjiga, 1999.
Петковић, Новица, Чему служи стилистика, у: Публицистичка стилистика, Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства, 2003, 5–42.