метатонија (од грч. μετά [metá] + τόνος [tonos]) процес настанка нових акцената узлазне интонације услед тонских измена постојећих акцената силазне интонације, реализован преношењем акцената за један слог ка почетку речи уз промену тона.
Category: Акцентологија
нагласак 1. карактеристичан начин изговора у којем се препознају фонетске и акценатске одлике одређеног језика или дијалекта, a тиме и територијално, односно дијалекатско порекло говорника.
неакцентовани квантитет две јединице прозодијског система стандардног српског језика од којих је једна кратка, а друга дуга. Неакцентовани кратак вокал одн. неакцентована краткоћа у стандардном српском језику може се наћи и испред, и иза акцента.
ортоепија (грч. ὀρθοέπεια [orthoépeia]) 1. правилан изговор; правоговорење 2. свеукупност изговорних норми стандардног језика 3. наука о правилном изговору.
пауза (лат. pausa < грч. παῦσις [paûsis] ‘застој’) прекид артикулације којим се раздвајају или истичу делови једне говорне целине. Уз интонацију и реченични акценат п. чине важан сегмент обележавања информативне актуализације реченице.
прозодија (лат. prosōdia ‘акценат’ < грч. προσῳδία [prosōidía]) скуп варијација у висини, jaчини, темпу и ритму тона у речи и реченици.
проклиза (енгл. proclisis) 1. акцентолошка зависност неке речи од акцента наредне речи с којом чини једну интонациону целину 2. положај у којем се налази проклитика.
проклитика (грч. προκλίνω [proklínō] 1. sg., προκλίνειν (proklínein) ‘нагињати, нагнути напред’) реч којa нема свој акценат, већ заједно са акцентованом речју иза себе чини прозодијску реч. Прозодијска реч или акценатска целина је група речи обједињена једним акцентом која се изговара као једна гласовна целина.
ритам говора правилно смењивање наглашених и ненаглашених јединица у говору – акцентованих и неакцентованих слогова, дугих и кратких слогова, високих и ниских тонова, пауза и интонационих целина.
темпо говора брзина тока говора, односно убрзавање или успоравање у току говорног процеса. Назив за овај супрасегмент преузет је из музичке терминологије, а њиме се означава брзина одвијања говорног тока.