изоглоса (од изо- < грч. ἴσος [ísos] ‘једнак’ + грч. γλῶσσα [glôssa] ‘језик’) 1. граница простирања неке језичке особине 2. линија којом се обележава граница између двеју области које се разликују у неким језичким цртама.

Прочитајте

изолекса (од изо- < грч. ἴσος [ísos] ‘једнак’ + λέξις [léxis] ‘говор, реч’) 1. лексичка изоглоса 2. линија која на лингвогеографској карти означава границе простирања неке лексичке јединице.

Прочитајте

изоморфа (од изо- < грч. ἴσος [ísos] ‘једнак’ + грч. μορφή [morphḗ] ‘облик’) 1. граматичка изоглоса која припада домену морфологије 2. линија која на лингвогеографској карти означава границе простирања неког граматичког облика одн. неког морфолошког обележја.

Прочитајте

изофона (од изо- < грч. ἴσος [ísos] ‘једнак’ + -фон < грч. φωνή [phōnḗ] ‘глас, глас’) 1. фонолошка изоглоса која припада домену фонологије; фонемска, тиче се разлика између говора у инвентару фонема; фонетска, тиче се фонетских разлика међу говорима, које су резултат неког општијег или додатног фонолошког правила

Прочитајте

ијекавизам ијекавски изговор; ијекавски облик; реч или облик у којем се реализује ијекавска рефлексација прасловенског гласа јат <ѣ>; на његовом некадашњем месту у зависности од његовог тадашњег квантитета изговара се /је/, уколико је јат био кратак, или /ије/, уколико је јат био дуг (нпр. млијеко < млѣко; мјесто < мѣсто; дијете < дѣте; пјесма < пѣсма).

Прочитајте

ијекавски говор говор штокавског наречја код којег прасловенски глас јат <ѣ> има ијекавску рефлексацију, тј. на његовом некадашњем месту у зависности од његовог тадашњег квантитета реализује се /је/, уколико је јат био кратак, или /ије/, уколико је јат био дуг; који се одликује ијекавским изговором, једним од трију штокавских.

Прочитајте

ијекавски изговор начин изговора према којем се на некадашњем месту прасловенског гласа јат <ѣ> изговарају његови данашњи рефлекси /је/, одн. /ије/, чија је реализација условљена његовим некадашњим квантитетом (/је/, уколико је јат био кратак, или /ије/, уколико је јат био дуг)

Прочитајте

икавизам икавски изговор; икавски облик; реч или облик у којем се реализује икавска рефлексација прасловенског гласа јат <ѣ>; на његовом некадашњем месту изговара се глас /и/, који задржава квантитет некадашњет гласа јат (нпр. млико < млѣко; мисто < мѣсто; дите < дѣте; писма < пѣсма).

Прочитајте

икавски изговор начин изговора према којем се на некадашњем месту прасловенског гласа јат <ѣ> изговара глас /и/; један од трију изговора штокавског наречја.

Прочитајте

историјска дијалектологија таутолошки термин (премда се у пракси срећу дијалектолошки радови који се програмски одричу дијахроних увида), будући да, иако дијалектологија свој приступ заснива на што потпунијим синхроним описима, она има чврсто дијахроно утемељење, јер сâм појам дијалекта проистиче из сазнања о језичкој варијантности која подразумева заједничко порекло

Прочитајте