андроним (од андро- < грч. ἀνδρός [andrós] генитив од ᾰ̓νήρ [anḗr] ‘човек’ + -оним < ὄνῠμᾰ [ónyma] = ὄνομα [ónomа] ‘име’) презиме жене које је настало према личном имену или надимку мужа; име по мужу.
Category: Ономастика
антропомастикон (од грч. ἄνθρωπος [ánthropos] ‘човек’ + лексикон < грч. λεξικὸν βιβλίον [lexikòn biblíon] ‘лексикон’ < λέξις [léxis] ‘говор, реч’) списак антропонима, личних имена, презимена и надимака, у одређеном корпусу или ареалу; именослов, именопис, поменик.
антропоним (од грч. ἄνθρωπος [ánthropos] ‘човек’ + -оним < ὄνῠμᾰ [ónyma] = ὄνομα [ónomа] ‘име’) име човека (лично име, презиме и надимак) као предмет ономастичког проучавања.
антропонимизација (од антропоним < грч. ἄνθρωπος [ánthropos] ‘човек’ + -оним < ὄνῠμᾰ [ónyma] = ὄνομα [ónomа] ‘име’) процес преласка апелатива у антропоним.
антропонимија (од грч. ἄνθρωπος [ánthropos] ‘човек’ + -онимија < грч. ὄνῠμᾰ [ónyma] = ὄνομα [ónomа] ‘име’; фр. anthroponymie) систем антропонимских категорија. Антропоними су имена људи као предмет ономастичког проучавања.
антропономастика (од грч. ἄνθρωπος [ánthropos] ‘човек’ + ономастика) део лингвистичке дисциплине ономастике који проучава имена људи: лична имена, презимена и надимке
деантропонимизација (од де- < лат. dē + антропонимизација од антропоним < грч. ἄνθρωπος [ánthropos] ‘човек’ + -оним < ὄνῠμᾰ [ónyma] = ὄνομα [ónomа] ‘име’) процес преласка антропонима у апелатив, приликом чега не долази до измене структуре антропонима.
зоономастика (од зоо- < грч. ζῷον [zôon] ‘живо биће, животиња’ + ономастика) део лингвистичке дисциплине ономастике који се бави проучавањем зоонима, имена животиња; зоонимика.
именска формула вишечлани конвенцијом усвојени антропоним којим се идентификују сви чланови једне заједнице.
лично име име на основу кога се особа идентификује и издваја. Л. и. је предмет проучавања антропонимије, гране ономастике која се бави проучавањем антропонима – л. и., презимена и надимака.