матроним (нлат. matronimicus < лат. mater ‘мајка’, према лат. patrōnymicus < pater ‘отац’) презиме које је настало према имену мајке; матронимијско презиме. Према мотивима настанка презимена могу бити матроними, патроними и андроними.
Category: Ономастика
надимак име које појединац стиче током живота поред личног имена и презимена. Н. је предмет проучавања антропонимије, гране ономастике која се бави проучавањем антропонима – н., личних имена и презимена.
ономастика (грч. ονομαστικός [onomastikós] ‘који припада имену, који се односи на име’) грана лингвистике која проучава значење имена. О. као наука настала је у XIX веку, с циљем да теоријски опише процес номинације (давања имена) и објасни резултате тог процеса.
ороним (од оро- < грч. ὄρος [óros] ‘брдо, планина’ + -оним < грч. ὄνῠμᾰ [ónyma] = ὄνομα [ónomа] ‘име’) име планинског узвишења као предмет ономастичког проучавања. О. су имена планина (Копаоник, Златибор, Стара планина), брда (Баново брдо, Хисар, Љубић), узвишења (Панчићев врх, Ђеравица) и облика рељефа уопште (Врањска котлина, Ђердапска клисура).
оронимија (од оро- < грч. ὄρος [óros] ‘брдо, планина’ + -онимија < грч. ὄνῠμᾰ [ónyma] = ὄνομα [ónomа] ‘име’) систем оронимских категорија. Ороними су имена планинских узвишења као предмет ономастичког проучавања.
орономастика део лингвистичке дисциплине ономастике који се бави проучавањем оронима, имена планина; оронимика.
патроним (грч. πατρωνυμικός [patrōnymikós] од πατήρ [patḗr] ‘отац’ + -оним < ὄνῠμᾰ [ónyma] = ὄνομα [ónomа] ‘име’) презиме које је настало према личном имену или надимку оца или неког претка по мушкој линији; очинство, патронимијско презиме.
презиме наследно, породично, званично име које указује на припадност појединца одређеној породици (Петровић, Николић, Марковић). П. је предмет проучавања антропонимије, гране ономастике која се бави проучавањем антропонима – личних имена, п. и надимака.
псеудоним (грч. ψευδώνυμος [pseudṓnymos] ‘под лажним именом’, од ψευδής [pseudḗs] ‘лажан’, ψεύδω [pseúdō] 1. sg., ψεύδειν [pseúdein] ‘лагати’ + -оним < ὄνῠμᾰ [ónyma] = ὄνομα [ónomа] ‘име’) измишљено име којим аутор прикрива лични идентитет. П. обично користе јавне личности, најчешће уметници. Нарочито су чести када су у питању млади, још увек непознати писци.
топоним (од грч. τόπος [tópos] ‘место’ + -оним < ὄνῠμᾰ [ónyma] = ὄνομα [ónomа] ‘име’) име географског места (града, општине, села, покрајине и сл.) као предмет ономастичког проучавања. Проучавањем т. бави се топономастика. У т. се убрајају чиниоци двеју ономастичких категорија: топонимских и микротопонимских.