етимолошки правопис правопис заснован на етимолошким принципима, на начелу чувања порекла речи, пре свега њиховог корена, тако да у писму бележи и гласове који у изговору не постоје (нпр. „сыньˮ место „синˮ), коренски правопис, морфонолошки правопис.
Category: Правопис
заграда 1. интерпункцијски знак којим се одваја уметнути, секундарни или споредни део текста који има особину допунског податка, објашњења или коментара.
запета (цсл. запѧтая) интерпункцијски знак [,] који служи одвајању мањих синтаксичких јединица у оквиру синтаксичке целине, зарез. У усменом говору запети одговара пауза без спуштања гласа.
знак дужине в. генитивни знак.
индиректни говор синтаксичка конструкција у којој се садржај говорникових речи не наводи директно, онако како су изговорене, већ индиректно – зависном изричном реченицом, неуправни говор.
интерпункција (лат. interpūnctiō, од inter ‘међу, између’ + punctio ‘убод’) 1. систем правописних знакова којима се у писању раздвајају реченице и њихови делови ради јаснијег приказивања онога што се хтело рећи.
коренски правопис в. етимолошки правопис
коса црта помоћни правописни знак који има необавезну употребу.
курзив (нем. Kursive, Kursivschrift од срлат. cursivus ‘трчање’ < лат. currō 1. sg., currere ‘трчати, хитати’) 1. врста типографског писма које се састоји од косих, на десну страну нагнутих штампаних слова, слично рукописним словима. У рачунарству се назива италик.
наводник 1. графички интерпункцији знак који се најчешће ставља испред нечијих дословно наведених речи, знак навода, наводни знак.