надредни знак графички знак, додатак, обележје који се додаје неком слову да би означио његову различиту гласовну вредност у односу на друга слична слова, дијакритички знак.
Category: Правопис
неуправни говор в. индиректни говор.
ортографија (грч. ὀρθογραφία [orthographía]) в. правопис.
параграф (клат. paragraphus < грч. παράγραφος [parágraphos] ‘црта на рубу текста’; фр. paragraphe, енгл. paragraph) 1. посебан став, одломак неког текста (закона, уредбе, правилника и сл.) којим се регулише само једно питање или једна тема и који има целовито значење (обично обележен знаком § и(ли) бројем), члан, одредба, пропис који такав одељак садржи;
пиктограм (од лат. pictus ‘(на)сликан’ + -грам < грч. γράμμα [grámma] ‘слово’; фр. pictogramme, енгл. pictogram) слика или цртеж неког предмета као симбол одређеног појма или речи, знак у сликовном, тј. пиктографском писму.
писмо 1. систем графичких, тј. словних знакова (али и слика, симбола и др.) који представљају елементе говорног језика и који служе као средство бележења и чувања говорног језика, односно употребљавају се за писање, пренос језичке поруке, графија.
полунаводник 1. графички интерпункцијски знак сличан наводнику који се састоји само од једног дела јединице која чини наводник.
полусложеница врста сложенице која настаје срастањем двеју речи које се у писању повезују правописним знаком цртицом (-), нпр. рак-рана, радио-апарат, ремек-дело, гас-маска итд.
правопис 1. општеприхваћени систем правила којима се уређује исправно писање речи и употребе реченичних знакова једног језика, ортографија. Сам назив правопис је калк према грчком термину ортографија (од грчких речи orthos – „исправно” и grapho — „писмо”).
скраћеница скраћена реч или група речи која се у писању или говору употребљава уместо пуног облика речи или групе речи, кратица, абревијација. Користи се да би се у писању уштедело у простору, а у говору у времену.