слово (псл. *slovo, *slovese, стсл. слово, словесе) 1. графички знак (писани или штампани) којим се обично означава једна фонема, односно глас у којем се фонема остварује.
Category: Правопис
тачка (псл. *tъčьka < *tъknǫti, према лат. punctum ‘тачка’ : pungo 1. sg., pungere ‘бости’) 1. интерпункцијски знак који се ставља на крај потврдних и одричних реченица, показујући њихову комуникативну довршеност, нпр. Данас су најавили кишу. Он није дошао на посао.
транскрипција (лат. transcriptio ‘преписивање, преношење’ > фр. transcription > енгл. transcription) писање речи једног језика уз помоћ писма другог језика и фонетски, онако како се у језику примаоцу изговарају, прилагођено писање. Фонемска транскрипција бележи само оне јединице које имају језичку функцију, тј. фонеме, са циљем да се идентификују гласови као такви.
транслитерација (од лат. trans + littera ‘слово’) тип транскрипције који подразумева дословно преношење текста који је написан једним писмом средствима другог писма, односно слова једног алфабета помоћу слова другог алфабета, уз употребу еквивалентних писмених знакова (нпр. из глагољице у латиницу и сл.).
узвичник интерпункцијски знак [!] који се пише иза узвика (Ију!), узвичних реченица или израза (Ништа ме не питај!), глагола у императиву (Дођи!) и именице у вокативу (Милане!) када се изговарају повишеним тоном, знак узвика.
упитник интерпункцијски знак [?] који се пише иза упитних реченица, знак питања.
упитник са узвичником интерпункцијски знак као комбинација упитног и узвичног знака који се пише иза упитно-узвичних или узвично-упитних реченица и исказа, упитник и узвичник.
црта 1. интерпункцијски знак [–] који може да се користи необавезно уместо других интерпункцијских знакова.
цртица правописни знак који у писању има спојни и раздвојни карактер.