етимологија (грч. ἐτυμολογία ‘право, истинско значење речи’) 1. наука која проучава порекло и развој речи (морфема, фразеологизама); посебна грана дијахронијске (историјске) лингвистике која истражује гласовне, творбене и семантичке услове под којима је нека реч у току језичког развитка добила одређени облик и значење.
Category: Општи лингвистички појмови
етнолингвистика (етно‑ < грч. ἔθνος ‘народ’ + лингвистика) грана лингвистике са интердисциплинарним приступом у проучавању односа између језика и народне културе, испитујући узајамне утицаје лингвистичких и етничких фактора у развитку језика.
знаковни језик (енг. sign language) систем људског комуницирања помоћу покрета; систем мануелне комуникације који поједине групе усвајају као алтернативу за усмену комуникацију.
индоевропска језичка породица група генетски сродних језика који су се развили из праиндоевропског језика, индоевропски језици.
интонација (лат. intonatio) скуп ритмичко-мелодијских и тонских карактеристика говора. Под појмом и. подразумевају се тонска кретања, наглашавања и истицања гласова, слогова, речи и реченица. С обзиром на кретање висине тона и. може бити узлазна (постепено појачавање висине тона), силазна (постепено спуштање висине тона) и равна (задржавање висине тона на одређеној висини).
језичкјезичка анксиозност (енгл. language anxiety) комплексна социопсихолошка појава која се манифестује као субјективан осећај тензије, нелагоде, нервозе, неке врсте забринутости и(ли) страха, а јавља се када се говорник нађе у ситуацији која од њега захтева да на одређени начин употребљава језик или језички варијетет којим не влада у потпуности
језичка економија (грч. οἰκονομῐ́ᾱ) в. економичност
језичка култура 1. владање нормама стандардног језика у његовој писаној и усменој реализацији, при чему се остварује избор и организација језичких средстава која су допуштена у одређеној комуникативној ситуацији и која, при поштовању говорне етикеције, гарантују најбољи ефекат у достизању постављених циљева комуникације.
језичка политика теоријски утемељена, смишљена и институционализована делатност којој је сврха а) да се, у складу с идеолошким опредељењима и усвојеном општом политиком, прокламовањем начела, утврђивањем конкретних ставова и доношењем меродавних одлука, регулише јавна употреба језика (тачније: језикâ или језичких варијетета) у одређеној друштвеној заједници
језичка правилност уређеност језика, говора или изражавања у смислу поштовања језичких правила неког језика.