нормативни приручник приручник заснован на стандарднојезичкој норми којим се постављају правила, односно прописује норма.
Category: Општи лингвистички појмови
нормираност стандардна пракса у говору и писању.
општа лингвистика (linguistica generalis) најшира лингвистичка дисциплина, која проучава својства језика као феномена, односно општа обележја свих језика.
ортографија (грч. ὀρθογραφία [orthographía]) в. правопис.
ортоепија (грч. ὀρθοέπεια [orthoépeia]) 1. правилан изговор; правоговорење 2. свеукупност изговорних норми стандардног језика 3. наука о правилном изговору.
пиктограм (од лат. pictus ‘(на)сликан’ + -грам < грч. γράμμα [grámma] ‘слово’; фр. pictogramme, енгл. pictogram) слика или цртеж неког предмета као симбол одређеног појма или речи, знак у сликовном, тј. пиктографском писму.
писмо 1. систем графичких, тј. словних знакова (али и слика, симбола и др.) који представљају елементе говорног језика и који служе као средство бележења и чувања говорног језика, односно употребљавају се за писање, пренос језичке поруке, графија.
правопис 1. општеприхваћени систем правила којима се уређује исправно писање речи и употребе реченичних знакова једног језика, ортографија. Сам назив правопис је калк према грчком термину ортографија (од грчких речи orthos – „исправно” и grapho — „писмо”).
прајезик језик који се сматра заједничким претком одређене групе генетски сродних језика; протојезик.
прескриптивизам приступ који покушава да постави правила о исправности језичких средстава, да пропише како језик треба употребљавати, шта се препоручује односно шта се забрањује у језику из угла норме.