линеарност у лингвистици се углавном односи на карактеристично представљање језика као једнодимензионалног следа елемената или правила.
Category: Општи лингвистички појмови
мањински језик језик коришћен од стране бројчано мање групе становништва одређене националне групације у оквиру једне државе која је различита од њеног већинског становништва
метајезик језик који служи за описивање структуре неког другог језика; апстрактни, максимално логични језик научне анализе и дефиниције, саздан oд апстрактних јединица, симбола.
минимални пар 1. две језичке јединице које се међусобно разликују само по једном обележју; две речи које се разликују у значењу кад им се промени један глас (нпр. писати/дисати, роба/риба)
народна етимологија 1. народно, нестручно тумачење неке (најчешће стране) речи на основу сличности или подударања са неком другом, обично несродном речи.
народни језик 1. скуп народних говора који се одликују неким заједничким особинама, али се међусобно и разликују, а који су настали територијалним раслојавањем језика и припадају једној језичкој заједници; језик којим се говорници усмено споразумевају у незваничним приликама, који није експлицитно нормиран, па се његов развој не може контролисати
национални језик језик својствен одређеној нацији; заједнички језик једне нације, који се разликује од језика друге нације.
невербална комуникација врста комуникације без речи, која се одвија употребом гестова, држањем тела, мимиком, погледом, бојом гласа, покретима у простору и др.
неостандард поједностављена, неформална варијанта стандардног језика, настала под утицајем масовних медија, интернет револуције, процеса демократизације и глобализације.
норма систем правила који регулише употребу језичких средстава у говору једне друштвено-језичке заједнице и појединаца који јој припадају; језичка правила којима се утврђује начин употребе језичких средстава у писању и говору; скуп особина којима се одређује језик одређене језичне заједнице, сматран као узор коме се треба прилагодити.