природни језик систем вербалне комуникације унутар и између људских заједница, настао природним путем уз историјски развој.
Category: Општи лингвистички појмови
прозодија (лат. prosōdia ‘акценат’ < грч. προσῳδία [prosōidía]) скуп варијација у висини, jaчини, темпу и ритму тона у речи и реченици.
семиотика (грч. sēmeiōtikos) наука која се бави проучавањем типова, структура и начином функционисања свих знаковних система, како природних, тако и вештачких.
симбол 1. материјални (предмет, слика, лик) или апстрактни знак којим се означава неки појам, идеја, прикривени смисао и сл., нпр. голуб као симбол мира, ловоров венац као симбол победе и сл.
синтетички језик у лингвистици тип језика где речи по правилу садрже више од једне морфеме, што подразумева да промењеним обликом речи, тј. њеном унутрашњом модификацијом (флексијом, афиксацијом, понављањем, сложеницама, нагласцима и сл.) изричу њене граматичке односе.
синхронија аспект у проучавању језика који подразумева проучавање језичких појава у једном временском пресеку.
синхронијска (дескриптивна) лингвистика лингвистичко проучавање ограничено на бележење и анализу одређеног језичког стања или фазе.
систем (грч. σύστημα = systēma) 1. језик у целини, односно мрежа структурираних односа између језичких знакова који чине структуру језика представља у најширем смислу један систем.
славистика комплекс друштвено‑хуманистичких наукâ које се баве проучавањем словенских језика и књижевности, историје материјалне и духовне културе Словена, њихових узајамних досадашњих веза и њихове политичке и економске историје.
слово (псл. *slovo, *slovese, стсл. слово, словесе) 1. графички знак (писани или штампани) којим се обично означава једна фонема, односно глас у којем се фонема остварује.