глас (псл. *golsъ, стсл. гласъ) звук који настаје низом покрета говорних органа који утичу на кретање ваздушне струје и стварање звучних таласа.
Category: Фонетика
гласовна алтернација (према лат. alternatio – смењивање, мењање) промена гласа или групе гласова у речи настала под утицајем гласовних закона.
говорни органи делови човековог тела који учествују у стварању гласова и чине говорни апарат. Г. о. састоје се из три дела: апарата за дисање, који производи ваздушну струју, гркљана, у којем се ствара звучна енергија, и супраглотичких шупљина, које служе као резонатори.
дентал (срлат. dentālis ‘зубни’ < лат. dens ‘зуб’; фр. dental, енгл. dental) глас у чијој артикулацији учествују зуби, настаје додиром језика и зуба; зубни сугласник.
дисимилација (од дис- < лат. dis- + асимилација; фр. dissimilation, енгл. dissimilation) утицај једног гласа на други, обично суседни глас, тако да гласови постану мање слични или различити; разједначавање, разједначавање гласова.
дистинктивна обележја артикулационо-акустичке особине фонема на основу којих се оне међусобно разликују. Теорија дистинктивних обележја настаје средином XX века, а њени најзначајнији представници су Николај Трубецкој и Роман Јакобсон.
дистинкција (лат. distinctio) термин којим се у фонологији означава однос између обележја на основу којих се фонеме разликују.
експериментална фонетика фонетска дисциплина у оквиру које фонетска проучавања служе механичким или електронским апаратима за испитивање акустичке (физичке) и артикулационе (физиолошке) стране гласова;
експлозив (лат. explōdō 1. sg., explōdere ‘истерати (лупајући, пљескајући), извиждати (глумца)’, фр. explosif, енгл. explosive) глас при чијој артикулацији фонациона струја наилази на потпуну препреку која се отклања уз експлозију (прасак); експлозивни сугласник, плозив, праскави сугласник, преградни сугласник.
јачина гласа акустичка особина гласа која зависи од јачине подстицаја који покреће гласне жице (трепереће тело).