квалитет гласа акустичка особина гласа која се тиче карактеристичне резонанције или боје гласа, односно резултата укупних фреквенција које одређују тај глас.
Category: Фонетика
клик (енгл. click) глас који се производи помоћу веларног ваздушног механизма, стварањем притиска у простору иза преграде.
консонант (лат. consonans ‘сагласан, прикладан’) глас при чијој артикулацији ваздушна струја наилази на препреку у усној дупљи; сугласник, опструент.
лабијал (срлат. labiālis ‘уснени’ < лат. labium ‘усна’) глас који се артикулише учешћем усана; уснени глас, уснени сугласник. Термин л. односи се на класификацију сугласника на основу места изговора.
лабиодентал (од лабијал + дентал; фр. labio-dental, енгл. labiodental) глас који настаје артикулацијом усана и зуба, додиром горњих секутића и доње усне; уснено-зубни сугласник.
латерал (лат. laterālis ‘бочни’) глас при чијој артикулацији фонациона струја слободно тече боковима језика, а врх језика се ослања на зубе и алвеоле; бочни сугласник.
метатеза (грч. μετάθεσις [metáthesis] ‘премештање’) промена места гласова или слогова у некој речи. М. у ширем смислу представља промену места свих језичких јединица у реченици – гласова, слогова и речи.
минимални пар 1. две језичке јединице које се међусобно разликују само по једном обележју; две речи које се разликују у значењу кад им се промени један глас (нпр. писати/дисати, роба/риба)
палатал (лат. palātālis < palātum ‘непце’) глас који се артикулише у области палатума (предњег непца); предњонепчани сугласник.
палатум (лат. palātum ‘непце’) непокретни говорни орган који учествује у артикулацији гласова; тврдо или предње непце.